O POLITICI I JOŠ PO NEČEM, nastavak (29)
3 februara, 2014 u rubrici O opančarima i opancima
Đilasa, kao Predsednika Beograda sam već pomenuo u pozitivnom kontekstu, a evo i jednog negativnog primera, makar on i samo posredno za to bio odgovoran – to je ona bruka oko računa „Infostana“. Milijarde nenaplaćenih potraživanja, godinama. I sad se neko opsetio da to naplati – deset godina unazad! A lepo piše u Zakonu – zastarelost jedna godina. Za njih to ne važi, objašnjavaju stručnjaci „Infostana“ – oni isti što nisu blagovremeno vodili računa o naplati, pa dozvolili da to zastari. Uz to, dokumentacija – nikakva. Apsurdne primere da ne pominjem, čitali ste u novinama, akcija propala, novi trošak pogolem.
Ko će to da plati – mi! I to oni isti koji račune uredno plaćaju. A oni koji ne plaćaju – oni tek sada, ohrabreni ovom propalom akcijom, neće plaćati. Zašto, mi? Pa zato što u ovoj zemlji demagogije, populizma i lažnih vrednosti, kod svih naplata, počev od poreza do svih javnih preduzeća vlada troškovni princip. Za funkcionisanje „Infostana“ (Elektrodistribucije, NIS-a, Vodovoda, Gradske čistoće, svuda je isto) treba nam godišnje 100 miliona – primer je sasvim proizvoljan. Uključi tu još jedno 10 miliona za svaki slučaj (rast plata, bonusi, 20-30 članova Upravnog odbora – zavisno od toga kome će to preduzeće pripasti po koolicionom sporazumu i dr., nikome da ne fali). Podeli taj trošak na broj korisnika komunalnih usluga – onih koji plaćaju, oni drugi i onako ne plaćaju.
I šta oni tu sad naplaćuju i za koga? Za sebe! Što za sebe? Valjda za nas! Pa mi smo to već platili! I tu onda uskače Gradonačelnik. Oprašta kamate! Zašto? Ili se duguje, ili se ne duguje. Ako se duguje, duguje se i kamata. E, sad da vidimo ko ne može da plati. Stvarno! Ako ne može – solidarnost, na delu. Njemu, a ne javnom preduzeću ili onima koji imaju, a ne plaćaju. Jeste li čitali da je jednom od najekskluzivnijih restorana u gradu – “Pastuv”, isključena struja, zbog neplaćanja. Nisu imali! A prodaju rakiju od 0,3 dcl 250 dinara. Jeste li čuli za onog poznatog glumca, producenta – snima filmove rekordne gledanosti, a ne plaća struju! Ne za film, to ne znam – svoje lične račune! Što da im oprostite kamatu. To vam je isto kao kad na magistralnom putu vozite u koloni – po propisima. Onda se zaleti badža suprotnom trakom, “naniže” nas sve redom – tako ja to, jer sam pametniji od vas. Kad naiđe vozilo iz suprotnog pravca, ubacuje se ispred vas i vi ga puštate – da ne pogine budala i još neko sa njim. Ali što kamatu da mu opraštamo?
Nastaviće se …