Velika se prašina digla povodom učešća Aleksandra Vučića u akciji spašavanja iz snežnih nanosa kod Feketića, da je čak i on lično morao da interveniše – u pozitivnom smislu, tako što je objavio da niti ima bilo kave veze sa onima koji ga brane od šala koje su tim povodom objavljene o njemu, niti sa cenzurama koje su s tim u vezi pojedini delatnici javne reči preduzeli. Dobro je što se oglasio i ja hoću da mu verujem da je to iskreno i izjavio, tako da ovo dalje nema veze sa njim već sa onima koji ga brane.

       Ako je reč o medijima moglo bi biti da je u pitanju samocenzura koja je opasniji stadijum cenzure. Direktna cenzura se, za razliku od samocenzure, lakše da uočiti, pa se protiv nje lakše može i boriti, ali onog momenta kad mediji, iz straha od posledica, počnu sami sebe da  cenzurišu, to je mnogo gore.

       I ja sam nešto juče pisao o učešću PPV-a u pomenutoj akciji spašavanja, pa su me neki i kritikovali zbog toga, ali mi se više sviđa ono što je tim povodom rekla Jelena Karleuša. Ona je najpre na svom tviter profilu (nisam tviteraš pa ne znam da li se to tako kaže), objavila: Političari, novinari, glumci, pevači, sportisti, manekenke i japanski turisti da puste ljude kod Feketića da prođu”, da bi potom, reagujući na prispele komentare, napisala i sledeće: „Kažu da treba ja da idem do Feketića i pomažem zavejanoj koloni. Ako je vojsci potrebna moja pomoć evo krećem iz Turske. NO CAMERAS PLEASE (BEZ KAMERA MOLIM)“, što je izazvalo mnoge burne reakcije, pretpostavljam najviše od onih koji vole Cecu a mrze Karleušu. I tu dolazimo do nečega što “pisac ovde hoće da kaže”.

       I ja bih priznajem, naročito u kafani, rađe slušao Cecu od Jelene, ali i dalje rađe čitam njene komentare koji se povremeno tu i tamo pojave od vesti o Ceci vernici, njenim posetama manastirima, o Veljkovoj veridbi i slično. Mogu li te stvari da se razdvoje – da ja i dalje slušam Cecu, ali da i dalje očekujem da saznam punu istinu u njenim vezama sa Zemunskim klanom. Mogu li ja i dalje da navijam za Zvezdu, a da me moj frizer Joca ne poveže odmah sa Nebojšom Čovićem i obrnuto – da i dalje navijam za Partizan kad igra međunarodne utakmice, a da i dalje imam pravo da smatram da je Duško Vujošević štetna pojava u našem sportu, taman kao i Nebojša Čović. Mogu li i dalje da se slažem sa Gorčinom Stojanovićem, koji očigledno ponešto zna o fudbalu, da je Ronaldo – Zuba (biciklista), bio najveći fudbaler, ali da je to isto i ovaj sadašnji Ronaldo a ne da ga on, razlikovanja radi, naziva lažnim Ronaldom, samo zato što je zaljubljen u Mesija, za koga ja opet smatram da će prestati da bude veliki onog momenta kad mu izostanu asistencije Ćavija i Inijeste. Mogu li ja i dalje da odobravam kad ona plavka, prva potpredsednica Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade, izjavljuje “da 2014. u Srbiji mora biti godina reformi jer jedino na taj način zemlja može ići napred i privući investicije” a da ne odobravam kad se istovremeno napušta kurs koji je bezuspešno pokušavao da uvede bivši Ministar privrede Saša Radulović, ili da joj žestoko odobravam kad ratuje protiv Dušana Bajatovića, a da joj isto tako zameram što se ne obračuna sa drskim i bezobraznim zahtevima sindikata EPS-a, koji nemaju nikakvu osnovu u propisima ove zemlje, i tako dalje …. mogao bih do besvesti da nabrajam takve primere. Ja taj metod, koji je nažalost opšte prihvaćen u ovoj zemlji zovem metodom – i tvoja majka je kurva, koji se odmah poteže kad nekom kažeš nešto što mu se ne dopada, a pošto niko nije svetac, a naročito političari, onda tu nema dijaloga, jer ovde ne važi ono, ali – ili si partizanovac ili zvezdaš.

DC, 03.02.2014.