Emir Bekrić. Naš atletičar Emir Bekrić je danas, na evropskom prvenstvu za mlađe seniore u Tampereu, osvojio zlatnu medalju u trci na 400 metara s preponama i s rezultatom 48,76 sekundi postigao najbolji ovogodišnji rezultat u Evropi, oborio državni rekord i ispunio normu za učešće na svetskom prvenstvu u atletici koje se idućeg meseca održava u Moskvi.

Sve je to stalo u tih četrdesetak sekundi – manje od minuta, a koštalo je mnogo. Godine truda, napora i prolivenog znoja. Čitav život posvećen tome. I uspeo je – za sebe i Srbiju!

Atletika nije kod nas posebno popularna, pa su u skladu sa tim i rezultati koje u tom sportu postižemo na međunarodnim takmičenjima, tako da rezultat ovog mladog čoveka još više fascinira. I ne samo njegov – tu su još i Asmir Kolašinac u bacanju kugle, Amela Terzić u trci na 1.500 metara … Svi oni nose zastavu Srbije. I svi su iz atletskog kluba iz Novog Pazara, što znači da se u tom klubu dobro radi i pored toga što to mnogo košta, a čitamo da rade na ivici egzistencije.

Za razliku od trećerazrednih fudbalera, Emira Bekića i Asmira Kolašinca sam prvi put video pre par meseci u emisiji kod Ivana Ivanovića i moram da kažem da su oba na mene ostavila izvanredan utisak – mladi, lepi, zdravi ljudi. Šarmantni i veseli. Znaju i da se šale i ponašaju. Setio sam se toga kad sam danas čuo ovo za Emira i mnogo mi je bilo drago.

I državnim zvaničnicima je bilo drago, iako – za razliku od fudbala (opet poređenje sa fudbalom, koji inače mnogo volim) nemaju običaj da budu u upravnim odborima atletskih klubova. Svi su oni, počev od predsednika države, premijera, ministra sporta … uputili telegrame i čestitke. O parama – ništa. Ni za hranarinu atletičarima, ni za troškove kluba.

A Emir je na podlaktici desne ruke, onoj koja se vidi kad preskače prepone istetovirao SRBIJA. Kao da kaže – Srbijo, tvoj sam! Vrbovanja se u sportu dešavaju. Setimo se slučaja kajakašice Nataše Janjić, koja je za Mađarsku osvojila brojne medalje i odličja. Velike Britanije, koja je svašta nudila Novaku Đokoviću da nastupa pod njenom zastavom.

Srbijo, na potezu si. Ako i ovog puta ne budeš imala sluha, Emir će morati da izbriše onu tetovažu sa ruke. A to mnogo boli!

Zvezda i Partizan. Predsednik sportskog društva Partizan i Predsednik fudbalskog kluba Crvena Zvezda uputili su molbu za pomoć Ministarki sporta u kojoj – odvojeno, ali sa istim argumentima, navode da neće preživeti ako im država ne pomogne, što bi bila ogromna šteta jer u pitanju su nacionalni brendovi. I bila bi to ogromna šteta. I treba da im se pomogne – u skladu sa mogućnostima, pod jednim, i to prethodnim uslovom – da čelnici ovih klubova prezentiraju nadležnima svoje finansijske izveštaje po istim principima po kojima su to dužni da čine oni od kojih te pare treba da se uzmu.

Umišljeni mag. Nekada smo bili zemlja košarke, evropski i svetski prvaci – košarkaški mag! Sada umesto toga imamo “belog maga”, košarkaškog trenera koji je umislio da to zaista i jeste. Objavio je širi spisak košarkaša na koje računa za predstojeće evropsko prvenstvo, na kome se ni ovog puta nisu našla neka imena koja bi tu morala da budu, a sa koga su već petorica odustala. Započinje pripreme sa samo dvanaestoricom košarkaša, pa će sad morati da zove i one o koje se prethodno ogrešio, što opet nije garancija da će mu ovi to i oprostiti.

Da je to rekao bilo ko od ljubitelja košarke usledilo bi ono – duboko promišljeno, ozbiljno složene face, filozofski izgovoreno kao da je reč o nuklearnoj fizici a ne samo o košarci koju svi volimo, gledamo i za naše navijamo – da svaki Srbin umišlja da bi mogao da bude bolji selektor od njega. I zato hvala košarkaškoj legendi Ranku Žeravici, kojoj, kad je reč o košarci, ni svi magovi sveta ne bi mogli ništa da prigovore, koji je danas jasno i glasno rekao da je selektor kriv za sve te otkaze. I što je rekao da je na tom spisku morao da bude Boban Marjanović, koji je cele protekle sezone delio svima lekcije pod koševima, što tu nema Luke Bogdanovića koji je imao sjajnu sezonu u španskoj ligi i iznad svega – opet, Darka Miličića, košarkaša svetskog ranga, sa dugogodišnjom karijerom u NBA ligi. Samo zato, što mu se ovaj svojevremeno zamerio, jer mu je javno odgovorio da jednostavno – laže! Kao, on ga pozivao da igra za reprezentaciju, a ovaj mu rekao da neće. A nije se ni potrudio da ni njemu ni nama objasni ko od njih dvojice laže – on ili Darko. Jednostavno, magu to ne sme da se kaže. I tako je jedan od najboljih evropskih centara, evo već godinama izgubljen za našu reprezentaciju, koja uzgred nema dovoljno rešenja za tu poziciju u timu. A sećam se, isto je to svojevremeno radio i sa Igorom Rakočevičem, u vreme kad je on bio MVP Evro lige.

Ima li koga u ovoj zemlji da se suprotstavi ovakvim magijama, pa makar to bilo i za naredno svetsko prvenstvo, jer ovo sada u Ljubljani bolje i da ne gledamo.

DC, 13.07.2013.