O viziji, dubinskoj analizi, ljuštenju luka i koječemu još

april 8, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički je juče u “Kažiprstu” na B92 veoma uverljivo pobila teoriju da čak i od najgoreg vina ispadne dobro sirće. Ova bivša guvernerka NBS, kandidat DS za Premijera, ekspert međunarodnih finansijskih organizacija i ko zna čega još, je dokazala da je njen slučaj obrnut, te da ne postoji nikakva garancija da čak i od nekad dobrog vina mora da ispadne bilo kakvo sirće.

       Pre samo nekoliko meseci ministar finansija Dušan Vujović je naciji euforično objavio sjajnu vest – potpisan je sporazum sa MMF-om. To je toliko dobra vest da nisam hteo da je kvarim time što ću vam istovremeno saopštiti i vest da struja treba da poskupi za 15%. Za loše vesti uvek ima vremena, rekao je tada ministar.

       A u osnovi sporazuma potpisanog sa MMF-om je obaveza da se izvrši restrukturiranje javnog sektora kao jedna od ključnih reformi  koju Srbija mora da sprovede u cilju dobijanja novog aranžmana sa MMF-om.

       Znali smo mi to i bez MMF-a, jer prema nekim podacima u javnom sektoru je zaposleno 780.000 ljudi, što je polovina od ukupno zaposlenih u Srbiji. Taj balast ne bi mogla da izdrži ni zemlja sa jakom privredom a ne ova naša u kojoj je sve manje fabričkih dimnjaka koji se puše, građevinskih kranova koji zuje … Od pomenutog broja, nekih 550.000 je zaposleno u javnom sektoru što je čista administracija, dok su ostali zaposleni u javnim preduzećima. Problem je u tome što i kod jednih i kod drugih postoje ogromni viškovi zaposlenih koji se broje na stotine hiljada, nastalih uglavnom kao posledica partijskog zapošljavanja. Kad je reč o javnim preduzećima tu ne bi trebalo da bude ovih problema jer po pravilu tu bi proizvodnja trebala da bude brojnija od administracije, međutim ni to kod nas ne važi. Partija kojoj većinska stranka nudi učešče u vlasti, uz broj ministarskih resora, državnih agencija, članstva u upravnim odborima i ostalim organima dobija i određeni broj javnih preduzeća koja jednostavno postaju njhova partijska prćija gde se zapošljavaju partijski kadrovi i ostali njihovi zaslužnici pa tako na primer u EPS-u dobijemo pojavu da tamo ima 650 direktora! A da apsurd bude još veći, to preduzeće, pored toliko direktora, kako piše štampa, zaključije i ugovor sa Mađarima koji treba da mu vrše uslugu menadžmenta! Pa za šta im onda služe onih 650 direktora? Takvih apsurda je mnogo, da ih dalje ne nabrajam jer, što je verovatno i najveći apsurd, to je ovde opšte poznata pojava.

       Međutim, pre neki dan, Premijer je slavodobitno objavio da je došlo do veleobrta – u prva tri meseca ove godine toliko nam je dobro krenulo da mu je neprijuatno da to i saopštava. Ne, nije u pitanju bujica stranih investicija, rast proizvodnje, smanjenje partijskih viškova u javnom sektoru i javnim preduzećima – u pitanju je smanjenje troškova, tako da će ako se taj trend nastavi, planirani deficit biti znatno manji nego što je budžetom predviđeno, pa ćemo tako iduće godine morati manje da se zadužujemo od onoga što je uobičajeno. A ta vest je toliko dobra da se, kako reče Premijer, već razmatra mogućnost da se javnom sektoru vrati ono što mu je nedavno smanjenjem plata i penzija uzeto. Da li je u pitanju greška  ili ne, tek ostali građani kojima su takođe smanjene plate i penzije nisu pomenuti – pomenut je samo javni sektor! Odjednom, eto ima para! A do pre neki dan je Ministar prosvete tvrdio da za prosvetu koja je već peti mesec u štrajku, jednostavno nema para. Čak i po cenu posledica na koje su svi upozoravali a do kojih  je nažalost i došlo – upropašćena je čitava ovogodišnja generacija djaka.

       I sad bi slučajni namernik koji ovo prvi put sluša pitao o čemu se tu radi. Pa jednostavno – šta mislite da li bi vladajuća stranka na narednim izborima, a na pragu smo izborne kampanje, imala 55% glasova podrške kako javljaju marketinške agencije, kad bi se ova vlada zamerila onoj armiji glasača u javnom sektoru? Tu je poenta, a pred tom činjenicom sve pada – čak i ono euforično saopštenje Ministra finansija o značaju potpisivanja sprazuma sa MMF-om.

       I sad da se vratimo na nesrećnu, nekad pametnu ženu, Kori Udvički. Ona je sa svim svojim znanjem i stručnim kapacitetima kojima raspolaže i postavljena za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da reši gore pomenute probleme u javnom sektoru, a sad treba javno da objašnjava suprotno i navodi kojekakve gluposti o vizijama, dubinskim analizama, dugoročnim procesima i sijaset drugih koještarija koje se svode na to da se na tom poslu ozbiljno radi ali da prve rezultate treba očekivati otprilike tek za oko tri godine ili drgim rečima u narednom mandatu ove iste vlasti, jer znate oni prethodni su nam tu mnogo haosa ostavili. Ugledala se na Premijera pa počela i ona dužinu mandata ove vlasti da broji od njene poslednje rekonstrukcije a ne od njenog preuzimanja mandata koji evo ulazi u poslednju godinu trajanja.  Znate, to vam je kao ljuštenje luka – tek kad skinete jednu koru, vidite šta se nalazi ispod druge kore, reče ministarka i … – ostade na vlasti. Ima li cene za to!

       A Gospodji Kori Udovički ptreporučujem, na istu temu, izvanredan članak Prof. dr Tatjanae Paunović, redovnog profesora odeljenja za anglistiku, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Nišu, pod naslovom Javni sektor tajne politike – ne mora da ga traži ljušteći luk, nalazi se tu blizu, na “Peščaniku”.

Dragiša Čolić, 07.04.2015.