Sa benzinom, cigaretama i uličnom trgovinom devizama se dešavaju interesantne stvari. U principu, ta roba može i dalje da se kupi kod privatnih preprodavaca na svakom ćošku. Međutim, povremeno država organizuje racije, pa im pokupi robu. Sutradan, ponovo po starom – niko ih ne dira. Podseća to na one reportaže iz savana koje su me uvek fascinirale. Lav smota goveče, najede se i mirno preživa usred stada. Ostala goveda pasu oko njega. Kad ogladni – lav ponovo smota neko govedo, i opet „Jovo nanovo“.

       Pre neki dan je država napravila bravuroznu varijantu po pitanju deviza i benzina. Na Buvljaku i po ostalim tržnim centrima, gde se odvajkada roba prodaje više za devize nego za dinare, bez ikakvog prethodnog upozorenja, razleteli se inspektori u civilu i pokupili silne devize, i od onih koji su prodavali robu za devize i od onih koji su plaćali devizama. Ljude su privodili na informativne razgovore zbog vršenja ovih dela i oduzimali im sve devize koje su se kod njih zatekle.  Apsurdno je to, ne zato što to po zakonu nije kažnjivo delo, već zbog toga što se sve ozbiljne kupovine u ovoj zemlji – stanovi, kola, aparati za domaćinstvo i sl. kupuju i plaćaju isključivo u devizama. Država to zna i toleriše godinama. A onda, odjednom, bez ikakvog upozorenja – postupi ko hajduk, zađe i pokupi devize. Opet ona priča o lavu i govedima.

       Bilo je tim povodom i mnogo priča o navlačenju u stilu – kao lažna trudnica moli prodavca da joj zameni deset maraka, jer nema dinara da plati to što je pazarila. Ne mogu, sine, ovakva dalje da idem po ovom suncu, zar ti ja ličim na inspektora. Prodavac se navodno sažali, kad ono „cap“ – u ime zakona. Nije ni bitno da li je i toga i baš tako bilo. Ne verujem da je država instruktuisala inspektore da tako postupaju, ali je verovatno i toga bilo. Ako inspektori rade po učinku, ni to me ne bi iznenadilo. I oni su samo ljudi – i deo ovog miljea.

       Bilo kako bilo, zavladala je opšta panika. Niko neće da primi devize ko da su šugave. I usred te panike stiže vest – „Jugopetrolove“ pumpe prodaju benzin za marke. Litar benzina – jedna marka. To je najjeftiniji benzin u gradu. Redovi se sele na „Jugopetrolove“ pumpe. Zvanično, prodaje se samo vlasnicima kola sa stranim registarskim tablicama za devizne bonove koji se mogu kupiti kod ovlašćenih poslovnih banaka,  sve po propisima. To čak i piše na pumpama. U praksi, strana registracija kola nije važna, devizni bonovi takođe, plaća se direktno pupmpadžiji u kešu, deviznom. Ako daš krupniju novčanicu, kusur ti vraćaju u istoj valuti, a ako hoćeš u dinarima – po kursu 25, što je više nego što možeš da dobiješ kod uličnog dilera, pa neki završavaju dva posla odjednom. Kupe 10 litara benzina, daju 100 maraka i uzmu kusur u dinarima po kursu 25!

       O čemu se tu zapravo radi. Navodno, u interesu zaštite životnog standarda građana, država je dugo držala cenu benzina na 7,5 dinara – samo ga nije bilo, pa su zaštićeni morali da kupuju benzin kod uličnih preprodavaca obično za 1,15–1,20 maraka, ili 25–30 dinara po litru. Onda je državnim pumpama dozvoljeno da benzin prodaju po 20 dinara, što je još uvek bilo znatno jeftinije nego kod uličnih preprodavaca. Bilo ga je povremeno, a redovi su bili dugi. Onda je osmišljena ona opisana varijanta sa „deviznim bonovima“, čime je benzin automatski poskupeo – nezvanično, na 25 dinara i, što je još važnije, sada redovno prati ulični kurs marke.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.