OBNOVA I RAZVOJ (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Četvrti deo) – nastavak 21
24 oktobra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima
Podgorica, 2. avgust 2000. Dogovor lidera udružene opozicije iz Srbije sa predstavnicima vladajućih stranaka u Crnoj Gori nije uspeo. Crnogorci ne izlaze na savezne izbore. To svakako ide na ruku Miloševiću. Istog dana oglašava se Ognjen Pribićević, savetnik Vuka Draškovića – sledimo stav Podgorice!
* * *
Beograd, 3. avgust, 2000. Lideri udružene opozicije pozivaju SPO da, ukoliko ne želi da učestvuje na saveznim i predsedničkim izborima, podrži zajedničkog predsedničkog kandidata i listu demokratske opozicije. Rok za odgovor je 7. avgust 2000. To je odgovor koji je dat Draškoviću na njegovu ponudu koju je dao na sastanku sa Momčilom Perišićem, predsednikom Pokreta za demokratsku Srbiju. Na konferenciji za štampu Perišić je obavestio novinare o toj ponudi – SPO je spreman da razgovara o zajedničkom nastupu na lokalnim izborima uz poštovanje njihove snage sa izbora iz 1996. godine, ukoliko smo mi spremni da bojkotujemo izbore za savezne poslanike, a na izborima za predsednika SRJ podržimo kandidata SPO. On – Drašković, nije taj kandidat. Kandidat SPO-a će biti „lepši, pametniji i bolji od njega“.
Ovu izjavu potvrđuje i sam Drašković, koji poručuje iz Budve da zajedničkog kandidata za predsednika SRJ mora dati SPO, kao najjača stranka u opoziciji. Drašković očigledno ne respektuje činjenicu da se opozicija Srbije konačno udružila, te da su oni – udruženi, bar tri puta jači od SPO-a.
* * *
Budva, 4. avgust, 2000. Predsedništvo SPO-a je odlučilo da predloži Glavnom odboru da ova stranka izađe na lokalne izbore i izbore za Pokrajinsku skupštinu Vojvodine!
Ovakva odluka je u najmanju ruku čudna. Ako ne postoje uslovi za ravnopravne izbore – ono što su do sada isticali kao razlog za bojkotovanje izbora, pa čak i žestoko kritikovali udruženu opoziciju što prihvata izbore pod tim uslovima, onda ti neravnopravni uslovi svakako postoje na svim nivoima, pa na takvim izborima treba učestvovati ili ne učestvovati. Šta znači: ovde hoću da učestvujem, a ovde neću. Da li treba da pretpostavimo da na lokalnim izborima i izborima za Pokrajinsku skupštinu Vojvodine postoje ravnopravni izborni uslovi, a da na izborima za predsednika SRJ i Saveznu skupštinu takvi uslovi ne postoje?
Predsedništvo SPO-a je saglasno da se na tim izborima – lokalnim i izborima za Skupštinu Vojvodine, učestvuje zajedno sa udruženom opozicijom, ali na izbornim listama SPO mora da bude zastupljen prema izbornim rezultatima te stranke iz 1997. godine.
Ako je prvi deo odluke čudan, drugi deo odluke na najbolji način ilustruje osionost i ucenjivački stav SPO-a prema ostatku opozicije koja je konačno uspela da se udruži. Time SPO, čak i pre ostavljenog roka, praktično odbija ponudu udružene opozicije.
Ni ovog puta nije propuštena prilika da Predsedništvo SPO-a „izrazi ogorčenje zbog sramne činjenice da režim u Srbiji odbija da Višem sudu u Podgorici isporuči teroriste koji su 15. juna u Budvi učestvovali u atentatu na predsednika SPO.“
A kad je reč o tom atentatu, on je u najmanju ruku čudan. Više naoružanih terorista, po Draškoviću organizovanih od režima u Srbiji, neometanih ni od koga, nesmetano preko bašte ulazi na terasu Draškovićeve kuće u Budvi i odatle, sa najmanje udaljenosti, ispaljuje silne rafale na njega – i ne uspeva da ga ubije. To se u Srbiji do danas nije desilo, a logična je pretpostavka da, ako režim organizuje atentatore, za taj posao neće da angažuje obične pacere. Meni se pre čini da su u pitanju bili odlični strelci koji su sa te udaljenosti uspeli da Draškovića samo okrznu po uhu i laktu, a da ga pri tom ne ubiju, tako da bi to mogla biti i samo pretnja Draškoviću da pazi šta radi. Uostalom, ovakav opozicionar može režimu više da koristi nego da šteti. Zašto bi ga onda ubili? U svakom slučaju, Drašković je taj atentat iskoristio za prelazak u ilegalu – u Crnu Goru. Odatle, iz Budve, za sada odlično sarađuje sa crnogorskim režimom.
Nastaviće se
* * *
Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.
Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.