Beograd, 16. avgust 2000. Vest iz izbornog štaba SPO-a. Saopštava je Ivan Kovačević, portparol te stranke: Predsednička kampanja Vojislava Mihailovića počeće na Preobraženje, 19. avgusta, kada će položiti venac na spomenik svom dedi, đeneralu Draži Mihailoviću, i zapaliti sveću u Crkvi nacionalnog pomirenja na Ravnoj gori.

       Da li su ti ljudi samo glupi ili je nešto drugo u pitanju? Hoće, kako kažu, da pobede Miloševića, a kao najvažnije adute ističu: Preobraženje, Ravnu goru, paljenje sveća u „crkvi nacionalnog pomirenja“ i sl.

       Pre svega, koja to značajna nacionalna populacija – ono što je najvažnije za svake izbore, zna šta znače ovi simboli. Ako je reč o najmlađima, oni, u trenutno najpopularnijem kvizu Kešolovac na Pinku, ni iz petog puta ne mogu da pogode gde je branio Srđan Mrkušić, legendarni „Zvezdin“ golman, i to u sportu gde smo po pravilu najinformisaniji. Ako je reč o srednjoj i starijoj populaciji, nas su u školi učili da je Draža Mihailović bio veći koljač od ustaša, pa uprkos svim kasnijim nastojanjima da se ova istorijska nepravda ispravi, ostalo je uverenje kod značajnog dela te populacije, da se najblaže izrazim, da taj period istorije nije baš dovoljno rasvetljen i da još uvek nije jasno ko je koga tu klao, ko više, ko manje i zašto. To su mnogo ozbiljnije stvari i ako je nekome doista stalo da se te stvari razjasne, onda za to svakako nisu  dovoljne knjige Vuka Draškovića i uporno nastojanje SPO-a da narod preko noći zavoli četnike i preuzme njihove simbole. O kakvom to nacionalnom pomirenju je reč? Valjda nije reč o četnicima i ustašama. Ovi drugi, koliko je poznato, i ne učestvuju na izborima. Ostaje da se radi o nacionalnom pomirenju Srba sa Srbima, što automatski podrazumeva da se otvaraju i nove dileme – sa aspekta predstojećih izbora apsolutno irelevantne, bez obzira na to koliko u suštini bile značajne. Ovde se radi samo o jednoj dilemi – sa Miloševićem, ili bez njega. Ovaj narod, pre obaveznih edukativnih časova veronauke koje je svojevremeno SPO uveo na Studiju B, ne bi znao da odgovori ni na pitanje šta je Preobraženje, a ne da pod zastavom tog hrišćanskog praznika izađe na izbore i pobedi.

       Sklon sam da verujem da je SPO imao više pristalica pre proletnjeg  četničkog sabora na Ravnoj gori. Pa zašto onda forsiraju te simbole u ovom momentu. Zar ničeg pametnijeg ne mogu da se sete. I dok SPS otvara mostove, gradi stanove i makar obećava da će ispraviti ono što je SPO-ovska beogradska vlast zapustila, JUL atakuje na sposobne i one kojima je dosta da namiču kraj s krajem, Šešelj štampa monografiju o Zemunu – šta su sve uradili u Zemunu za vreme njihove vlasti, SPO – budući da očigledno nema šta da ponudi na tom planu, poteže za nekakvim istorijskim i verskim simbolima. Pri tom, za svog barjaktara imenuje „dedino unuče“, kako Vojislava Mihailovića u humorističkim rubrikama nazivaju. Kao, on će da povrati Kosovo. To reče Drašković, pa osta živ.

       SPO će morati – ukoliko i dalje želi da opstane kao značajna politička stranka, hitno da raspravi neke stvari sa Draškovićem i njegovim poslušnicima. Jer, taj čovek je sebe doveo u situaciju Gorana Matića – čak i ako je tačno nešto od onoga što priča, ljudi mu ne veruju! Ne ume čak ni da laže, što za političara nije baš bez značaja. Ako to ne učine, SPO će se pretvoriti u stranku zanesenjaka predvođenu veštim vukovima spremnim na svakojaka koaliciona potkusurivanja.

       Ovaj narod hoće da živi kao sav ostali svet. Da ide na posao, prima platu i od nje hrani porodicu, vodi je na more – što da ne, i tamo smo nekada išli! Zna on da ga oni prvi lažu i da su ga oni dovde i doveli, ali hoće bar da veruje u to – lepo zvuči. Ovi postojeći se toga prvi setili, a ovi koji hoće da ih smene, čak mu to i ne obećavaju.

       Odabrati takve četničke i duhovne simbole za moto svoje izborne kampanje je u najmanju ruku glupo. Pošto ne verujem da su oni baš toliko glupi, biće da bi moglo biti istina ono što se priča po Beogradu. Draškovića savezni izbori uopšte i ne interesuju, pa ne bi bilo loše na vreme napraviti neki dil – pomoći Miloševiću da pobedi na izborima, a za uzvrat zadržati Beograd.  Zarad toga, oni prvi bi i na to pristali – i do sada su i bez Beograda suvereno vladali. A što se tiče Draškovića i njegove vrle mu beogradske vlasti, ko zna šta bi se sve tu otkrilo ako oni prvi pobede, pa počnu i po tome da čačkaju. Prema tome, nije bez osnova ni prethodno postavljena dilema – da li je tu samo glupost u pitanju?

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.