I tako Udružena opozicija ostade bez „pojedinačno najbrojnije i najjače opozicione stranke“, kako Drašković često voli da kaže za svoju stranku. Pokušavaju da privole stranke vladajuće koalicije u Crnoj Gori DPS, SDP i NS da izađu na savezne izbore i izbore za predsednika SRJ, jer smatraju da bi takva odluka pomogla ostanku Crne Gore u okviru Jugoslavije, a svakako da bi glasovi tih stranaka imali i značajnu ulogu u izborima za predsednika SRJ. Nažalost, ovi su čvrsto rešili da bojkotuju kompletne izbore, iako im je – kako kažu, stalo do korenitih promena, a posebno da ode Milošević. Ostatak opozicije argumentovano dokazuje da takvi stavovi pomažu Miloševiću. Međutim, sve je bez uspeha.

       Draškoviću takav razvoj događaja očigledno odgovara, pa spremno izjavljuje da prati crnogorsku opciju.

       Nažalost, pokazuje se opet da oni koji su verbalno najviše protiv Miloševića i ovog puta u praksi delaju u njegovu korist. U stvari, svi oni gledaju svoje sopstvene interese i tome pragmatično prilagođavaju i svoje stavove.

       Drašković se, u stvari, boji predstojećih izbora na kojima bi mogao da doživi kompletan fijasko. Prema tome, bolje je ne učestvovati, a pričati da si najjači. Ako na predstojećim izborima loše prođu, krivac se već zna – to je ostatak opozicije koja nije prihvatila da, od njega vođena, potuče Miloševića, što im je on lepo i velikodušno nudio, tako da je on u borbu morao da krene sam. A što je, po njemu, još gore – oni otvoreno napadaju „najjaču i najbrojniju opozicionu stranku“, odnosno njih. Dakle, ako tu loše prođemo, nismo mi krivi već ostatak opozicije. A što se tiče isturanja nesrećnog Vojislava Mihailovića za predsedničkog kandidata, on, razume se, nema nikakvih šansi. Kompetentniji od mene, koje sam ovde navodio i citirao, o tome su dosta rekli, ali Draškoviću i ovde ostaje alibi – nisam izgubio ja već Voja, a ja nisam smeo da učestvujem, jer čim pređem u Srbiju mene čekaju atentatori.

       Prema tome, osnova za buduće priče ima, a bogami i za „žestoku ljutnju“, pa tako ljut mogu sutra da odlučim i da promenim stranu. Kad može Šešelj, što ne bih mogao i ja – nije on bolji od mene.

       Drašković, međutim, previđa jednu važnu stvar. SPO nije samo on sa svojim Glavnim odborom. Ipak je to pokret građana koji mogu da razluče šta su zapravo njihovi interesi, te da shvate i ko ih, kako i gde vodi. Daj bože, da do toga dođe već na sledećim izborima.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.