Drugarice Marković, Vi, kako čujem, predajete sociologiju na beogradskom Filozofskom fakultetu. Iz Vašeg udžbenika deca uče, a Vi ih ispitujete. Nisam imao čast, a na sreću nisam ni morao, da čitam Vaš udžbenik, ali pretpostavljam da tamo ne pišete jedno, a u praksi radite drugo. Zar ne vidite do kakvih deformacija je u ovom našem društvu vaša politika dovela. Vi ste se stavili na čelo stada i vodite ga ka komunizmu. Svakome prema potrebama, vrhunsko komunističko načelo – jednog lepog sutrašnjeg dana! U međuvremenu – mi koji vas vodimo smo već u komunizmu, pa uzimamo koliko nam je potrebno. Vi ne kradete – to je mnogo suptilnija rabota, vi jednostavno uzimate, čak i više nego što vam je potrebno. Vi ste obrazovana žena, pa Vam je svakako poznato da su „socijalistički carevi“ – Mao Ce Tung, Haile Selasije,  Sukarno, Tito i drugi bili najbogatiji carevi.

       A što se tiče stada – ima ga. Kad ne bi bilo ovaca, ne bi bilo ni vukova. Oni koji ne pristaju da budu u stadu – oni su izdajnici. Šta tu ima naučno da se dokazuje, kad je sve tako jasno i jednostavno. Da li se na tim temeljima zasniva Vaš udžbenik sociologije. Hoćete li na ispitu oboriti studenta koji misli drugačije?

       Vama, kao sociologu, moralo bi biti jasno od kakvog su značaja klase koje postoje u društvu, te od kakvog  je to značaja za dalji razvoj tog društva. Vama bi moralo biti poznato da u našem društvu postoji klasa bogatih. Kada su i kako oni nastali? Mnogi od njih jedva da su ušli u adolescentno doba. Da li, sa Vašeg naučnog stanovišta, stoji jednostavna konstatacija – bili pametni, vredni i sposobni pa zaradili – preko noći! Da li se, u okviru predmeta koji predajete mladim generacijama, bavite i takvim pojavama? Zar ne vidite da se poubijaše među sobom. Ne samo tokom noći – usred bela dana!

       Dobro, da bismo bili bogati u ovom društvu koje nam vi gradite, ne mora svako da bude pametan, vredan i sposoban. Bar ne kao oni prethodni. Postoji i kategorija onih koji su pametniji od pametnih. To su oni koji su mudri. Još ako su pri tom vredni, sposobni i, što je najvažnije, odani pa se priključe vašem pokretu, eto formule uspeha. I oni brzo postaju bogati. Ne moraju da budu bogati kao vi, ali – dovoljno. Bogatstvo je relativna kategorija i meri se prema dostignutim standardima u društvu.

       Ima, naravno, i onih koji nisu bogati, ali im je lepo – malo penzijice, malo ulja, malo šećera i lepo nam je, može se, samo da ne bude gore. Baš me briga što nema prevoza, ja ionako ne idem na posao. Moj posao je da poranim, odem do obližnje „Pekabete“, stanem u red i čekam – možda će nešto da stigne. Šta me briga što zaposleni ne primaju plate, ionako ništa i ne rade. Ja sam dosta radio, neću valjda i o njima da brinem. Država će prvo za nas da uzme u vidu obaveznih i po visini propisanih doprinosa, a njima šta ostane. Oko podne idem kući da malo prilegnem, jer večeras je na Pinku Pejina i Saletova „Grand parada“ ili Production, kako je već zovu.  Jedva čekam da mi umre majka, da se udam ja za moga Rajka. Oj ha!   „Kaže mi čovek koji je bio u Parizu, da ova njihova parada ne zaostaje za Mulen Ružom! Čak ni za nekim tamo njihovim ludim konjima, ne znam da kažem kako to on nekako izgovara na francuskom. Bio čovek i video svojim očima.“

       Da li Vas, kao sociologa, interesuje i ta kategorija građana. To biste morali dobro da izučite, jer po svim pokazateljima to je vaša najodanija glasačka grupa. Morali biste time da se bavite, jer ipak je to kategorija građana u izumiranju. Šta ćete u perspektivi, do koje vam je očito stalo – za stado!….

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.