Večeras ću da gledam fudbal. „Inter“–“Lacio“, italijansko super finale! Ako nema ulja, šećera i još koječega, fudbala bar ima na pretek. Svi prenose sve – špansko, italijansko, nemačko prvenstvo, redovno, po tri najzanimljivije utakmice kola. Prenosili bi i ostalo, ali ne može sve da stane u program, dolazi do zasićenja, pa je sve manje gledalaca ispred malog ekrana. Ostala prvenstva nemaju šansu, pa francusko, englesko, holandsko, portugalsko, švajcarsko, luksemburško i ostala prvenstva gledamo samo u insertima u specijalnim emisijama – golove i ostale zanimljivosti. Domaće prvenstvo je, razume se, posećeno uživo – na samim utakmicama. Kažu da se tamo ponekad iskupi i po par stotina gledalaca. Ja to više i ne pratim. Što da gledam one koji su se ovog leta iskupili od Donje Ivanče do Gornjih Lučana da igraju za „Zvezdu“, ionako ne mogu da naučim kako se zovu, kad ovde mogu iz kola u kolo da pratim Rivalda, Zidana, Luisa Figa i ostale svetske velikane.

       Nije samo fudbal! I filmova ima i to onih premijernih iz najnovije svetske produkcije. TV Politika prenosi sve redom. Ne ferma ni domaće distributere, a kamoli strane. Svako veče, u 8,15 – film iznenađenja! A povodom određenih prigoda, na primer – u vreme zakazanih demonstracija, mitinga ili sabora – filmski maraton, 24 sata bez prestanka! Filmovi sve bolji od boljih. To nisam video ni za vreme desetogodišnjeg boravka u Londonu.

       Domaći distributeri uvezli filmove, morali su za njih i da plate, najavljuju svečane premijere, plaćaju skupe reklame na televiziji – i TV Politici takođe, a onda, filmska redakcija Politike uhvati pa u večernjem udarnom terminu pusti Matrix za najširi TV auditorijum! Neka narod gleda. Narod je naša najveća briga!

       Kažu da se svojevremeno, još u vreme onih prvih sankcija, bivši ministar informisanja i bivši novinar Aleksandar Tijanić, proslavio izjavom: „Ja sam Robin Hud. Kradem od bogatih i poklanjam siromašnima!“

       Ali ko te pita da li je to plaćeno ili nije. Mi bar za to ne pravimo pitanje. Važno je da igara i zabave ima na pretek. Još samo da potraje i hleba, i ko nam šta može. Mogu da nas mrze. Doduše, zima se približava, priča se da Rusima nismo platili gas iz prošle godine, može da bude i prohladno – zimus je temperatura padala i do – 20 stepeni, ali dok nam je ove vlasti, nema problema. Isto smo tako strahovali i prošle godine, pa se ispostavilo bez razloga. Država je uvela obavezni depozit od po 10.000 maraka za sva ona preduzeća koja hoće da se bave spoljnom trgovinom. Naravno, to je tvoj novac, koji ti mi samo obavezno čuvamo, kod tvoje poslovne banke. Ali, ako ga nekim čudom okrnjiš – nemaš pravo da se baviš spoljnom trgovinom. Pravila su jasna i stroga! Zli jezici pričaju da će od tih para država platiti Rusima dug za isporučeni gas iz prethodne godine – da bi dobila gas za ovu godinu. Ja, lično, ne verujem u to. Država je rekla da taj depozit ne smeju da diraju ni njegovi vlasnici – jer će da ih ukine! Pa neće valjda država da troši pare iz tuđih depozita, pa da po tim pravilima – ukine i samu sebe! Bilo kako bilo, država se za prošlu godinu snašla. Gasa smo imali. Šta li će ove godine da izmisle?

      Iz tih sumornih razmišljanja, ne znam ni koji je rezultat bio, prekine me telefon: „Kume, pretpostavljam da gledaš fudbal. Gasi to i pusti RTS-2.“ To reče i spusti slušalicu. Aj’ da vidim šta se dešava – da nije opet zaratilo!

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.