Veliki okrugli sto, scenografija kakva i dolikuje državnoj televiziji, voditeljka doterana – u crvenom! Za stolom odmah uočim Šešelja, najsjajniju polemičarsku figuru na ovim prostorima za proteklih desetak godina – a i više, jer tu formu ranije nismo ni negovali. Nešto se zajapurio, udarila mu krv u glavu, uplaših se za njegovo zdravlje jer, od kako se proglasio za vojvodu, porastao je za nekih dvadesetak kilograma. Nešto žustro objašnjava smenjenom generalu Momčilu Perišiću, sada lideru jedne od opozicionih stranaka. Ne mogu da pohvatam kako se koja stranka zove, a ovaj ga, da izvinite, tuca – onako hladno, generalski. Šešelj insistira po jedno deseti put da Parišić kaže da li su oni koji dobijaju pare od NATO-a izdajnici ove zemlje, a on odgovara da su najveći izdajnici ove zemlje oni koji svojom politikom rasparčavaju zemlju i polako je svode na Beogradski pašaluk. Šešelja to ne zanima, možda se i sam slaže sa tim, ali mu je stalo da general odgovori na njegovo pitanje: „Generale, odgovorite na pitanje koje vam postavlja vojvoda!“

       Negde oko petnaestog puta, u razgovor se umeša i RTS, odnosno voditeljka: „Pa odgovorite mu već jednom! “ General se zainatio, pa neće da kaže. „Dobro“, prekida voditeljka kad je bilo najuzbudljivije, „ko ćuti, taj priznaje, to je odgovor“, zaključuje mudro.

       Bi mi krivo što se ovaj interesantan dvoboj prekide, kad – reč uze jedan koga do tada nisam znao. Ima ga jedno dva metra – međed! Sedi do saveznog ministra za inostrane poslove Živadina Jovanovića, zvanog Žika Moravac. Pomislih, verovatno neko iz njegovog obezbeđenja, jer, znate, kod nas je to sad u modi. Niko ko sebe smatra viđenim građaninom, bez obzira na to da li je iz sveta politike, biznisa ili estrade, ne ide nigde bez svog obezbeđenja ili telohranitelja, kako se to nekad pomalo priprosto zvalo. Ubrzo se sve razjasni – Siniša Vučinić, lider radikalne stranke levice „Nikola Pašić“ – i on je vojvoda! Da ne bi bilo zabune, on odmah razjašnjava stvar – nije došao da sluša prepucavanja između jednog bivšeg generala – doduše ako se ovaj pokajao, on, Siniša, pružio bi mu još jednu šansu, i Vojislava, odnosno Vjekoslava Šešelja – Hrvata, koji je, falsifikovavši dokumenta, sebe proglasio Vojislavom – Srbinom i došao ovde da nama Srbima vodi politiku i nanosi zlo. Pominjao je i nekog Leskovca, bivšeg Šešeljevog saradnika, koji sada živi negde u inostranstvu u hrvatskom egzilu. On sve to zna, jer je i on negde iz tih krajeva – da izvinite, iz Bosne.

       Šešelj se zbunio, prvi put ga gledam da ćuti dok drugi pljuju po njemu. Obično on probleme te vrste lako rešava – uskoči protivniku u reč i priča preko njegovih reči dok ovaj ne odustane ili ih voditelj ne prekine, pa više niko i ne zna ni šta je ko rekao, ni o čemu se pričalo. Ovog puta to ne ide. RTS-u, odnosno voditeljki ne pada na pamet da Sinišu prekida, a Šešelj se i ne usuđuje da reaguje u stilu – čaša vode u lice, kora od banane i sl. Ko sme protiv ovog međeda i da pomisli na takve metode. Kad se malo opepelio, pokušao je da se brani. Vidi se, predmet mu je poznat.  „Nije tačno to što ova kreatura od čoveka, a koja se izdaje za radikala priča.“ „Ne kaže se vadikala, nego radikala“, prekida ga Siniša.  On je Srbin i Vojislav, nastavlja Šešelj, a ne Hrvat i Vjekoslav. To je njemu UDBA svojevremeno namestila. Priziva u pomoć i malopređašnjeg protivnika Momčila Perišića: „Generale, vi ste oslobađali te krajeve u Hercegovini, recite da su Šešelji Srbi!“ Siniša ga ponovo prekida: „Ne kaže se genevale, nego generale, vi ste propustili da idete kod logopeda kad ste bili mali.“ A general se pravi lud i ćuti. Ovog puta voditeljka nije rekla – ko ćuti, taj priznaje, pa je ostala dilema ko je zapravo Šešelj.

       Čuli smo od Siniše i druge interesantne stvari – čovek je očigledno dobro informisan, ili brifingovan, kako se to danas moderno kaže. Kao pravnika po struci, već sam negde napred rekao da me živo interesuje odakle dođe moj resorni ministar – savezni ministar pravde gospodin Jokić – onaj što, u ime države, piše pisma Kurvi del Ponte. Siniša i to zna – ministar Jokić je svojevremeno, pre dolaska na ovu visoku dužnost, bio policajac na Zlatiboru. Tamo je nešto zabrljao po pitanju poreza, pa tamo više ne živi. Ne zna se ni gde danas živi, jer je delegat Pančeva, a ni tamo ne živi…..

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.