…… U tako uzavreloj atmosferi, za reč se iz pozadine javlja Spasoje Krunić. Vuk Drašković je poodavno u crnogorskom egzilu u Budvi, ne sme da dođe, jer kako svuda priča – atentatori ga u Srbiji čekaju na svakom ćošku, pa poslao Spasoja. Spasoje, čovek fini, ne priliči mu da učestvuje u ovako urnebesnom show programu, upozorava prethodno na to prisutne uključujući i voditeljku, saopštava da će, ukoliko njega neko prekine, on prestati da govori ili će napustiti studio. U toj diskusiji, prekide ga zvono – isteklo mu tri minuta, pa ostadosmo uskraćeni za ono što je Spasoje hteo da kaže. Dramske pauze kao deo njegovog govorničkog imidža, koje je nekada upražnjavao na bivšem Studiju B, ovde ošigledno ne pale. Ovde se mikrofon otima.

       RTS, odnosno voditeljka, spremno dade reč Živadinu Jovanoviću koji je Spasoja posmatrao  u stilu – što se bre gole guzice ačeš međ’ kurate ljude, će te izjebu, pa potom, kako i priliči iskusnom diplomati, ministru inostranih dela, održa referat u stilu – niste vi odavde. Saznadosmo da je Jugoslavija opšte obljubljena u svetu – tri četvrtine najnaprednijeg dela čovečanstva nam se divi, da Kosovo nije izgubljeno, da je stopa rasta proizvodnje najviša u svetu i sl. Gledam ga i slušam i pitam se – ajd’ ako ne znam odakle dođoše oni prethodni, al’ za ovog znam – iz okoline Ćuprije, zadnja pošta Rekovac. Udindio se, rekō bi čovek da i sam veruje u ono što priča. Kao da čita referat pripremljen za milenijumski samit koji se upravo održava u Njujorku, a na kome, uzgred budi rečeno, ne učestvujemo samo mi, Libija i Severna Koreja. I to Libija zato što Gadafi nije hteo, a Severna Koreja pošla, pa ih vratili iz Frankfurta. Zar i on treba da nas zajebava. Pa normalno je da imamo najvišu stopu proizvodnje u svetu u odnosu na prošlu godinu, jer ako smo u prethodnoj godini – proizveli, na primer, dva traktora, a ove deset, onda je to stopa rasta od pet stotina posto, a takav rast zaista niko nema u svetu. A ako mi ministar zameri da smo prošle godine imali NATO agresiju, pa nismo opravdano mogli da proizvedemo više, ja ću odmah da se složim s njim, ali ću i da pitam – što onda ovaj jadni narod zaluđujete nekakvim pokazateljima u odnosu na tu prošlu godinu. Što se ne poredite sa periodom od pre deset godina i ranije!

       No, kasnije se ispostavi da pomenuti Živadinov referat i nije bio toliko važan za scenario ovog šou programa. To je bilo samo onako uzgred „da se Vlasi ne dosete“.  Uostalom, takve referate slušamo svakog dana na dnevniku RTS-a. U nastavku, Živadin, ‘nako usput, s poznatim ćuprijskim šarmom i naglaskom, zdušno podrža Sinišu – radikala, u njegovom okršaju sa Vojislavom, odnosno Vjekoslavom, takođe radikalom. Ispade da je Živadin došao tu da se nađe kao obezbeđenje Siniši, a ne obrnuto, kako sam pogrešno u početku mislio.

       Još uvek mi nije jasno to radikal protiv radikala, a da budem iskren nije mi jasan ni Živadin. Ako nekog treba da podržava, zar nije normalno da podržava Šešelja, svog koalicionog partnera, a ne onog drugog. No, ubrzo se i to razjasni. Šešelj je radikal desni, odnosno dešnjak, a Siniša je radikal levi, odnosno levak. Još malo, pa sve da razumem – spadam u one koji odmah shvate kad im se triput objasni. Šešelj je sa svojim dešnjacima otpisan iz Vlade „narodnog jedinstva“. Zato je i ponudio bivšem kumu Draškoviću (nije važno što je u nedavnom sudskom sporu tvrdio za njega da nije normalan), da zajedno formiraju novu Vladu, naravno čim pobede na predstojećim izborima. Drašković na tu ponudu još nije odgovorio, verovatno se nada da bi ga Milošević mogao pozvati da zauzme Šešeljevo mesto. Međutim, ni to više nije sigurno, jer upravo se promovišu radikali – levaci, koji u budućoj Vladi „narodnog jedinstva“ treba da zamene radikale – dešnjake. Prema tome, ni Draškoviću se dobro ne piše, pa nije isključeno i da neće da prihvati kumovu ponudu – ne bi im takvi veleobrti bili ni prvi ni poslednji put, ipak je to samo politika.

       No da bi do kraja pokušali da razjasnimo scenario ovog šou programa, da se vratim na ulogu Siniše – levaka. U aktuelnim  izbornim kalkulacijama, Šešelj je precenio svoje zasluge u Vladi „narodnog jedinstva“, pa je u budućoj, opet nam Vladi „narodnog jedinstva“, tražio više nego što su mu ovi obični levaci iz udruženog JUL-a bili spremni da daju. Došlo je do svađe u „narodnom jedinstvu“, pa je Šešelj, onako nezgodan kakav zna da bude, zapretio da će im provaliti šemu budućeg prebrojavanja glasova i još ponešto. Prema tome, treba ga što pre satanizovati, ali kako? Da pričaju o dugogodišnjoj  Šešeljevoj „štetočinskoj“ politici, to svi ionako znaju, a može im se čak obiti i o glavu – ako ste to znali, što ste ulazili u koaliciju s njim. Tu egzekuciju treba da obavi neko drugi. Mi, obični levaci, udruženi u JUL-u, nismo za takve metode. Treba pronaći nekog ko je radikalniji, a i levlji od nas. Iz budžaka se vadi Radikalna stranka levice „Nikola Pašić“ i promoviše na velika zvona u najudarnijem terminu RTS-a – u petak uveče, u emisiji koja nosi naziv „Agresija na Jugoslaviju“. E, tu je Siniša, onako goropadan kakvog ga je bog dao, odigrao lavlju ulogu. Konačno se našao neko ko će da porazi Šešelja, i to njegovim najomiljenijim oružjem.

       Efekti se tek očekuju. Voli naš narod da kaže – jesi li video kako je onaj baja sredio Šešelja. Takav nama treba. Uz to, u ovoj zemlji ima dosta radikalnih. Ne treba njihove glasove prepustiti drugima. Najbolje je izmisliti još bolje radikale od postojećih. Ne pravi narod pitanje o finesama, važno je da bude radikalno. Mnogi, pogotovu oni iz poodmaklog životnog doba, koji su, prema svim istraživanjima, glavna glasačka uzdanica režima, kad pođu na glasanje ne nose naočare – da se ne primeti dioptrija, kao mogu oni i bez njih. Takvi neće ni da primete razliku pa mogu i da pogreše – da umesto Šešeljevih radikala zaokruže ove Sinišine.

       No, pravi efekti se očekuju tek u budućnosti, kad prebrodimo izbore. Tad ćemo mi levi imati za koalicione partnere opet radikale, ali ne ove Šešeljeve desne, nego naše leve, još levlje od nas. To može da bude veoma korisno – zlu ne trebalo!

       Tu se otprilike zaokružuje scenario šou programa koji sam sinoć gledao na RTS-u pod nazivom „Agresija na Jugoslaviju“. Ostala je samo jedna dilema – ko je veća kreatura od čoveka, Siniša ili Vojislav, odnosno Vjekoslav. Nisam ih ja tako nazvao – tako su se oni sami međusobno oslovljavali tokom ovog programa, koji je bio interesantniji od okršaja „Lacio“–“Inter“.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.