Već smo se bili zabrinuli što nigde nema predsednika Srbije Milana Milutinovića. Da nisu i njega kidnapovali kao Ivana Stambolića? Međutim, on se iznenada pojavio u Pančevu. Nadovezao se na diskusiju generala Pavkovića od prethodnog dana da će Vojska Jugoslavije sprečiti preuzimanje vlasti na ulici i spremno izjavio: „Opozicija hoće vlast na silu!“ U svom sadržajnom izlaganju, lupio je i sledeće: „Milošević je vizionar obnove!“

       Kratko i efektno, kako i dolikuje predsedniku. Više ga tokom izborne kampanje nismo čuli. Verovatno se vratio da nastavi odsustvo i završi započeti posao oko spremanja zimnice.

* * *

       U Okružnom sudu u Beogradu počelo je suđenje čelnicima vodećih zapadnih zemalja koje su učestvovale u prošlogodišnjem bombardovanju Jugoslavije i  čelnicima NATO saveza preko koga je ta agresija izvršena.

       Na ovom mestu neću govoriti o toj agresiji jer sam tome posvetio jedno čitavo poglavlje ove knjige. Čak sam se i sam založio za suđenje akterima tog besomučnog bombardovanja Jugoslavije punih 78 dana, zbog hiljada žrtava koje su u tom nepoštenom ratu stradale, a zbog, najblaže rečeno, sumnjivih motiva te sulude siledžijske akcije. Međutim, upravo iz tih razloga ne slažem se da se od toga pravi farsa i predizborna fešta, jer time se sama ideja o jednom ozbiljnom suđenju kompromituje. Kliše koji je režim smislio je isuviše bizaran – NATO nas je bombardovao, a pošto je opozicija, koja hoće da nam uzme vlast na silu, sluga NATO-a, zaključak je jednostavan – nećemo dozvoliti da nam NATO uzme vlast!

       Uostalom, bolje da kaže šta o tom suđenju misli Žanka Stojanović, majka jednog od nedužno poginulih radnika RTS-a, koja je prisustvovala suđenju. Pošto je naglasila da je na suđenje došla jer se sudi ubicama njenog sina i srpskog naroda, prema „Blicu“, izjavila je:

       Vlast je režirala smrt mog sina, a sada režira i lakrdiju. Ovo je tragična postavka bez glumaca. Krivci za njihovu smrt izigravaju sudije, advokate, svedoke, posmatrače, brižnike i humaniste. Zašto se ne sudi i domaćim krivcima? Oni su bar dostupni. Živim za taj dan.

       Pošto optuženi nisu sami imenovali advokate, njih su, u skladu sa odredbama krivično procesnog zakonodavstva, branili advokati određeni po službenoj dužnosti. Za neupućene, treba reći da su oni bili dužni da prihvate tu obavezu i da su, u skladu sa ulogom branioca, takođe bili dužni da, prema svom znanju i umeću, pruže optuženima odgovarajuću odbranu. To su pitanja koja se ne smeju mešati sa pitanjima kome se i za koja dela sudi. Suprotno ponašanje branioca mogao bi predstavljati dobar razlog i za obaranje donete presude.

       Ne znam kojim se kriterijumima rukovodio predsednik Suda prilikom imenovanja branilaca, ali kao kuriozitet svoje vrste citiram izvod iz završne reči advokata Slaviše Mrdakovića iz Kragujevca, koji je branio francuskog predsednika Žaka Širaka, a koji je, prema izveštaču „Blica“, tom prilikom rekao:

       Da sam ja kojim slučajem sudija, a dobro je što nisam, ne bih im ni dao odbranu. Uzeo bih pištolj i postreljao Klintona i ostalu mangupariju za svo zlo koje su učinili.

       Možda i ja mislim isto kao kolega Mrdaković, ali kao eventualni Širakov branilac to nikako ne bih smeo da kažem, jer bi to mogao biti razlog da doneta presuda bude oborena. A ako se to desi, propade fešta. Tako su, eto, i advokati učestvovali u ovoj sudskoj lakrdiji, pa sad po Beogradu kola vic – dabogda ih branio Slaviša Mrdaković! Šalu na stranu, ali bilo bi to i pošteno. To je njihov kadar.

       Inače, svi optuženi su dobili po 20 godina zatvora.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.