Izborna kampanja je dostigla vrhunac. Čak je i predsednik odlučio da izađe iz bunkera, da ga narod vidi, da mu se obrati, da ne brine. Najpre je posetio Đerdap i otvorio agregat „Đerdap II“. Ko da se ne raduje takvoj vesti!

       Par dana nakon tog događaja, u broju od 15. septembra, „Blic“ je objavio sledeću vest:

       Rumunski agregat? Bivši profesor energetike i nekadašnji radnik Elektrodistribucije Beograd, inženjer Jovan Mandić, tvrdi da je agregat na „Đerdapu II“, koji je pre neki dan pustio u pogon predsednik Milošević, „u pogonu  još od jula“. Mandić navodi da su taj agregat „izgradili rumunski stručnjaci, a finansirala rumunska Vlada“.

       Ovog puta sam ozbiljno zbunjen. Naravno da me interesuje da li je to naš ili rumunski agregat. Zima se približava i nikom pametnom nije svejedno da li će biti dovoljno struje ili ne. Međutim, kao građanina ove zemlje, daleko više me uzbuđuje što na tu vest niko ne reaguje. Država ćuti, a u pitanju je – ako je vest netačna, teško krivično delo klevete, upereno protiv časti i ugleda predsednika države, delo kojim se izaziva uznemiravanje građana i dr. Takva krivična dela ne bi smela da se tolerišu, bez obzira na to ko ih čini.

       Međutim, demantija nema, niti vesti o preduzetim merama gonjenja protiv učinilaca tog dela, pa meni, kao običnom  građaninu, ostaje da verujem da je ta vest tačna! A ako je vest tačna, opet kao građanin ove zemlje, duboko razočaran, bez obzira na laži kojima smo okruženi i na koje smo naviknuti, moram da postavim pitanje – gde je granica lažima i sredstvima koja se primenjuju u bezočnom nastojanju da se vlast zadrži po svaku cenu.

* * *

       Nakon Đerdapa, predsednik je posetio Kragujevac. Preduzete su neviđene mere bezbednosti. Najgore je što ne znaš šta je u pitanju, pa te i nehotice obuzima jeza – da nije opet zaratilo! Kako javljaju izveštači, ni domaćini nisu bili obavešteni kada im gost dolazi, pa je saobraćaj, za svaki slučaj, bio prekinut, a grad blokiran četiri sata ranije, što je u gradu izazvalo veliki haos. Pa kako narod da izađe i da se raduje što mu dolazi predsednik? A kad se konačno pojavio, čast da ga vide uživo su zavredneli samo oni najodabraniji. Čak ni uredno akreditovani novinari nisu mogli da izveštavaju o tome šta je predsednik u fabričkim halama „Crvene zastave“ govorio odabranim radnicima i ostalim obožavaocima. Za to je bila potrebna specijalna akreditacija. Narod je morao da se zadovolji samo porukom koju im je doneo – bolji smo od nas samih!

       Jebeš predsednika koji, kad god izađe iz skrovišta, pravi haos u saobraćaju. Video sam svojim očima premijera Velike Britanije Džona Mejdžera kako pešice ide, zamalo da ga srušim, od Dauning strita do Parlamenta. Bio je lep prolećni dan pa čovek rešio da prošeta. Stavio jednu ruku u džep, ide polako, niko i ne obraća posebnu pažnju na njega. Preko vikenda ide da igra kriket za svoj lokalni klub. Francuski predsednik Širak ne propušta fudbalske utakmice, pa niko ne pravi frku od toga. Doduše, za našeg predsednika je to možda i razumljivo. Ako u zemlji 80 odsto naroda čine izdajnici, onda takve mere obezbeđenja i nisu na odmet. Na sreću, ne izlazi često. Ne bi ni sad da nisu izbori u pitanju.

* * *

       U sredu, 20. septembra, predsednik je posetio Berane. Tako i treba, i Crna Gora je u Jugoslaviji, a on je predsednik cele Jugoslavije. Domaćinima ove federalne jedinice se nije ni javio, a ni oni nisu pohitali da ga vide. Otišao je direktno da pozdravi narod koji ga je nestrpljivo očekivao, a bilo ih je – kako kažu režimski izveštači, preko sto hiljada! U ovu cifru nisu uračunati oni koji su autobusima privremeno uvezeni iz Srbije.

       Datum posete bio je brižljivo isplaniran – to će biti u isto vreme kada je i predsednički kandidat udružene opozicije Vojislav Koštunica najavio da se obrati narodu. U skladu s tim, negde u predvečernjim časovima, dežurni spiker RTS-a prekida program i uzbuđeno najavljuje: „Poštovani gledaoci, uključujemo se na svim programima u prenos opštenarodnog mitinga i govora koji je predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević održao u Beranima.“

       Za tili čas poštovani gledaoci svih programa RTS-a, Studija B, Pinka, Palme, Košave, ART-a, Politike, SOS-a i ostalih programa imali su čast i zadovoljstvo da uživo gledaju mrgodno, ali odlučno lice svog predsednika. Nikako mi nije jasno zašto je predsednik tako besno izgledao pred narodom koji mu je priredio tako oduševljen doček. Nije im čak uzvratio ni ono čuveno – „i ja vas“, a sam govor je izuzetno kratko trajao. Možda je predsednik žurio da se vrati u Beograd na drugi miting svojih pristalica, koji je za isto veče bio zakazan u novosagrađenoj sportskoj hali „Limes“ na Novom Beogradu. Nije zgodno da ga toliki privedeni obožavaoci čekaju u autobusima.

       Možda je to bio razlog, a možda je u pitanju i nešto drugo – sutradan je pravoverni list „Večernje novosti“ preko cele prve strane objavio fotografiju sa veličanstvenog narodnog zbora u Beranima.

Kao komentar na to, nepopravljivi list „Danas“ je objavio vic dana:

„Alo, je l’ to urednik fotografije? Hteo sam da pitam da li mogu da dobijem fotografiju koju ste juče objavili na prvoj strani vašeg lista. Video sam na toj fotografiji mog strika koga dugo nisam video – i to tri puta!“

       Bilo kako bilo, zbog tih važnih događaja televizija nije ni uspela da zabeleži da je i Vojislav Koštunica bio tu, u Beogradu, i da se obraćao narodu – nije bilo na televiziji, nije se ni dogodilo. Zauzvrat, predsednik nam je na mitingu u Beranima podario još jednu mudru poruku – opozicija je lokator NATO-a.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.