Jugoslavija, leto 2000.

       Evo već godinu dana kako se obnavljamo i, razvijajući se, polako idemo tamo gde smo bili pre pedesetak godina. U suštini, bila je to dosadna godina. Ništa novo. „Pobednici“ su se razigrali, pa ne jebu „poražene“ uopšte. Neće ni da govore s njima. Koji će nam! Sami idemo u obnovu i izgradnju! Ovi se muče, smišljaju kojekakve pakosti – pooštravaju sankcije, sastavljaju nekakve liste nepoželjnih, zabranjuju im da ulaze u njihove zemlje, prete Hagom, a ovi naši ništa.

       Onda se i oni „poraženi“ dosete pa neće ni oni da govore sa njima. Završavaju posao na Kosovu i oko Kosova. Sada je i Crna Gora na redu, doduše po malo drugačijem scenariju, ali rade. Ne moraju nikome ni da polažu račune, jer ne govore sa Miloševićem.

       Zlobnici kažu da ima još poraženih – i u Srbiji i na Kosovu i onih koji su odatle pobegli, ali oni nikad nisu ni bili važni. Sa njima nikada niko nije ni hteo da govori. I tako, svak tera svoje.

       Vlada „narodnog jedinstva“ koju čine SPS, JUL i radikali, kojima je odmah posle rata dekretom predsednika Milutinovića naloženo da i dalje ostanu na svojim radnim mestima, a oni to u interesu otadžbine i prihvatili, bogu hvala, dobro je. Tu i tamo, desi se i pokoja promena. Čuveni Ivan Marković, portparol – ili potparol JUL-a, kako plejada ovih mladih socijalista, spikera RTS-a, to izgovara, uznapredovao je. Postao je i savezni ministar za telekomunikacije. Opravdano, jer tu je bilo puno posla. Za momenat smo se bili zabrinuli da bi to mogao biti gubitak za poslove njegovog prethodnog radnog mesta, ali i to je rešeno. Jednostavno, zadržao je i tu funkciju, može on i to. I onako svako od njih ima po desetak funkcija.

       Nova zvezda je i savezni ministar za informisanje Goran Matić, takođe uzdanica JUL-a, mada mnogi smatraju da je on prototip onoga što dolazi posle JULA – avgusta. Čovek je jednostavno fenomenalan. Čim se nešto desi ili treba da se desi, on otkrije novu grupu terorista, po pravilu ubačenih sa strane, koji su tu došli da u saradnji sa domaćim izdajnicima naprave neku glupost. On odmah, pre ikakve istrage, saopšti šta je u pitanju. Nepogrešivo, što se kasnije i potvrdi istragama i presudama, koje po pravilu donose stalno dežurni islednici, tužioci, istražne i druge sudije. Zna da bude i strog. Tako je nedavno, javno i oštro, zahtevao da nadležne službe ubrzaju postupak i hitno sačine predlog da se predsedniku Miloševiću dodeli Orden narodnog heroja. Njega i pomenutog Ivana Markovića popularno zovu – profesorkin dvojac sa kormilarom.

        U vezi g. Matića postoji samo jedan problem. Niko mu ništa ne veruje, čak ni u ono što bi možda moglo biti i tačno. Meni tu još jedna stvar nije jasna. Mislio sam da je otkrivanje terorista i ostalih subverzivnih elemenata posao policije, DB-a i ostalih stručnih službi te vrste, a ne ministra informisanja.

* * *

       A domaćih izdajnika ima na pretek. To je razjašnjeno na najvišem nivou, lično od strane predsednika SRJ druga Slobodana Miloševića, na prethodnom Kongresu SPS-a. To su svi oni koji nisu pristalice „narodnog jedinstva“. Tako, eto, i ja saznadoh gde spadam. No, nismo mi izdajnici toliko ni važni, važniji nam je predsednik – tako vidovit.

       Nećemo više o predsedniku, nije zgodno. Da se vratimo na slučaj g. Matića. Taj princip – princip vidovite Zorke ( astrologija, proročanstvo i sl.), kao nove naučne discipline, u snažnom su razvoju. Jedan naručeni horoskop se ne može dobiti ispod 100 maraka, a ako hoćete lično da posetite „vidaru“, za to treba da izdvojite više prosečnih mesečnih zarada. Naravno, morate prethodno i da se upišete na listu čekanja, jer  „ne znam,  dušo, mi smo mnogo zauzeta, javite se mojim sekretarima na ovih desetak telefona koje imate na dnu od ekrana, za mesec dana je sve zauzeto, mnogo radimo. Može i na moj sajt  preko Interneta, dušo“,  saopštava užurbano vidara u svojoj stalnoj emisiji na TV „Pinku“, jer odmah posle ove emisije ima na Radio „Pinku“ nastup uživo. Sledeći: „E, dušo, to što je tebe strefilo je crna magija, koju moramo da očistimo. Javi se mojim sekretarima, da zakažemo. Tvoj muž je dobar čovek, al’ nema ti života sa njim. Ti si fina osoba, je l’ tako? Imaš dužu kosu, al’ kraće je nosiš, je l’ tako – vidiš da znam!“ Voditeljka,  na prvi pogled normalna osoba, toplo se zahvaljuje Zorki što tako nesebično pomaže našim dragim gledaocima. „Nije to ništa“, ponosito izjavljuje Zorka, „pomažem ja i našim ljudima iz inostranstva. Nije to ništa za njih da izdvoje i dođu kod mene iz Nemačke, Austrije, Evrope. I iz Australije dolaze. Ja sam skromna osoba i volim da pomažem ljudima.“ „Tako je, skromnost je osobina svih velikih ljudi,“ zaključuje mudro voditeljka. „Želite li nekog da pozdravite“, pita Zorku na kraju. „Želim da pošaljem pozdrav celim vojnicima koji sada odlaze na odsluženje vojnog roka. Zdravo, ljubi vas vaša Zorka.“

       Naravno, te seanse mogu sebi da priušte samo oni imućniji. Oni koji to nisu, mogu da gledaju „Pink“, ako ga imaju. Ako ni to nemaju, mogu da gledaju RTS. Tamo ima svega i svačega, i to besplatno. Naravno, ako se izuzme obavezna pretplata koja se plaća kroz račun za struju. Ko te pita da li gledaš televiziju! Ima da gledaš, a pošto gledaš, ima i da platiš, jer ćemo u protivnom – da ti isečemo struju!

       Vic koji poodavno kruži Beogradom je: „Znaš li gde u Beogradu ima ulja i šećera? Na RTS-u, svako veče u 7,30h.“

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.