Opančar agencija javlja – Intervju koji više nagoveštava nego što kazuje (2)

novembar 18, 2020 u rubrici Opančarski dnevnik

Ovaj bi se tekst mogao smatrati nastavkom mog istoimenog teksta od 12.11.2020, u kome je reč o intervjuu predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića “neprofitnoj nevladinoj organizaciji” – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), jer je intervju državne tužiteljke Zagorke Dolovac, objavljen u Novostima 15.11.2020., pod naslovom “Potkopavaju tužilaštvo iz ličnih interesa”, ustvari njen odgovor na pomenuti inttervju Aleksandra Stepanovića KRIK-u.

I tu već na početku nailazimo na jednu interesantnu stvar – ako je intervju Zagorke Dolovac odgovor na intervju objavljen u KRIK-u, zašto on mije takođe dat KRIK-u, posebno ako se ima u vidu da je on faktički demanti onoga što je objavio KRIK. Odgovor može biiti samo jedan – zašto bi se ona izlagala nezgodnim pitanjima koje bi KRIK sigurno postavljao, kad je bolje da intervju bude dat provladinom listu Novosti, sa kojim će sigurno biti ostvareno potpuno saglasje – što se i desilo.

A to otvara i sledeće pitanje – po kojim to kriterijumima starešina državnog tužilaštva, kao nezavisnog državnog organa, bira kome će dati odgovor – onome na koga se odgovor odnosi ili onome ko treba da mu to prenese, pogotovu ako se ima u vidu da se i tužilaštvo i KRIK bave istom delatnošću – korupcijom, koja je ovde predmet rasprave. Šta je to diskvalifikovalo KRIK iz direktne komunikacije sa tužilaštvom – da li možda afere koje je KRIK istraživao i te rezultate javno objavljivao, a na koje se tužilaštvo nije oglašavalo, iako bi i po zakonu na njih moralo da reaguje – bilo da su rezultati tih istraživanja osnovani, u kom slučaju bi na njih morali da reaguju po službenoj dužnosti, bilo da su neosnovani, a javno objavljeni, sa aspekta da li u njima ima krivičnog dela klevete prema onome na koga se odnose.

Odgovor na ova pitanja možda daje jedna slučajna okolnost koja se nenadano desila – istog dana kad je objavljen intervju Stepanoviića u KRIK-u, državna tužiteljka je uletela u objektive tv kamera jedne druge reportaže koja je istog dana snimana ispred zgrade Predsedništva, kako izlazi iz te zgrade. Očigledno iznenađena, tužiteljka je spontano reagovala tako što je svoje lice zaklonila spisima koji su joj se zatekli u ruci, pa se postavlja ptanje koji su to razlozi da ona svoje lice zaklanja od pogleda javnosti, što je običaj koji se praktikuje samo prema osobama čiji identitet u interresu istrage ne bi trebao da bude otkriven. Čini se da je odgovor i tu jednostavan – državna tužiteljka je bila pozvana u Predsedništvo, ili je ona – sasvim sve jedno, samoinicijativno tražila prijem, kako bi sa te adrese dobilaa “svoje mišljenje” o ovom slučaju i nije isključeno da je tu dogovotreno i da odgovor na ovaj intervju bude dat Novostima a ne KRIK-u.

Iz ovoga bi se već mogao izvući i prvi zaključak – i tužilaštvo i sud su grane pravosuđa, kao (po Ustavu), nezavisnog trećeg prstena vlasti – zakonodavna, izvršna, sudska, i niti tužilac niti sudija ne bi smeli da idu bilo gde po “svoje mišljenje”, uključujući tu i predsednika države. A očigledno idu. Kad je reč o Aleksandru Stepanoviću, Predsednik je to i potvrdio – dajući odgovor na pitanje novinara o intervjuu Stepanovića KRIK-u, spontano je prilikom nedavnog javmog obraćanja naciji, odgovorio – Mogao je to i direktno da mi kaže, a ne da se obraća KRIK-u. Obraćao se dakle, a više se ne obraća – da li zato što nije hteo ili više nije mogao. Logika kazuje da je u pitanju ovo drugo, za razliku od Zagorke Dolovac, koja to i dalje nesmetano praktikuje.

A što se tiče sadržine samog intervjua Zagorke Dolovac, koji je trebao da bude odgovor i Stepanoviću I KRIK-u (“Potkopavaju tužilaštvo iz ličnih interesa”), reći ću samo da u njemu nije dat odgovor na jedino pitanje koje je Stepanović i postavio – Mi u sudu nemamo ni jedan slučaj visoke korupcije, jer nam tužilaštvo takve zahteve ne dostavlja, a sud sudi samo na osnovu zahteva tužilaštva, jer odgovor koji Zagorka Dolovac daje – koliko je slučajeva korupcije tužilaštvo dostavilo sudu su opšti podaci o slučajevima korupcije, u kojima nema ni pomena koliko je – i da li je, među njima bilo i slučajeva visoke korupcije o čemu Stepanović jedino i govori i tvrdi da ih nije bilo, tako da je podatak o broju slučajeva korupcije koji Zagorka Dolovac ističe za ovu raspravu irelevantan, kao i sve ostalo što se u njenom intervjuu iznosi, jer to su opšte poznati podaci i opšte poznata mesta kojima se to obrazlaže.

Time dolazimo i do mogućeg odgovora na prvobitnu dilemu – intervju koji više nagoveštava, nego što kazuje. Sada je znatno izvesnije da ovi intervjui nešto i kazuju – izgleda da je Aleeksandar Stepanović iz nekog razloga “pušten niz vodu”, sa sve ovlašćenjima koje je do sada imao. A za egzekuciju će biti zadužena nova ministarka pravde Maja Popović, bivša šefica kabineta direktora BIA, osoba iz vremena njegovih bliskih odnosa sa BIA – kako sa njom, tako i sa njenim tadašnjim šefom Aleksandrom Đorđevićem.

Dragiša Čolić, 17.11.2020.