Marko Vidojković je mlad čovek, pisac, čitan, popularan naročito kod mladih zbog svog osobenog i direktnog stila …. sve naj! Javna ličnost – da nam je više takvih. Ali, upravo zbog toga, javna ličnost je odgovorna i za javno izgovorenu reč, pa makar to bilo izgovoreno i kao lični stav.

       U emisiji „Lični stav“ od 5. Aprila Marko Vidojković na pitanje reportera reče –  Nikada ni jednoj državnoj instituciji ne verujem!

       Vidiš Marko – ne zameri mi što ti se ovako obraćam, da te ne cenim rekao bih ovde – Gospodine

Vidojkoviću, a i puno sam stariji od tebe, ja ne znam koje si ti škole završio jer na nekima se to i uči, država je skup institucija i poenta je da što više vlasti pripada institucijama, a ne da pojedinci uzurpiraju tu vlast, što se u krajnjem svodi na ono – Država, to sam ja! Ako se stvari tako postave, državne institucije treba graditi i po prirodi stvari treba im i verovati, a od stepena u tome ostvarenog meri se i stepen ostvarenosti države. U suprotnom radi se o prividu države i tako je to od Platona do danas. Ja svakakako ne verujem da si ti za ovo drugo, pa zato ovo i pišem, jer ako onako ostane moglo bi se i tako protumačiti, a bilo bi šteta.

       Naravno da primera zloupotrebe institucija ima mnogo. Verovatno se sećaš nedavne afere prisluškivanja od strane Vojno obaveštajne agencije pokrenute od strane Zaštitnika građana. Stvar je došla do skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost koji je ne samo odbio pokrenutu inicijativu, već inicijatora – po svojim kriterijumima, učinio i smešnim! Zašto? Zato što je taj odbor u vreme formiranja, a u skladu sa odnosom snaga u Parlamentu, napunjen naprednim i paranaprednim članovima, pri čemu je još i za predsednika Odbora imenovan čovek, general, koji je čitav svoj vek proveo i karijeru ostvario u toj istoj Vojno bezbednosnoj agenciji i šta se kod takvog stanja stvari moglo i očekivati. Kakve veze sve to ima sa civilnom kontrolom vojske, što je danas opšte prihvaćen princip u svetu, a i zadatak pomenutog skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost.

       Ili drugi primer RRA – regulatorno telo za elektronske medije. I to je državna institucija, a kako ona funkcioniše vidi se po produkciji koja u ovoj zemlji preovlađuje – Farma, Parovi … Ovih dana čitamo da Vlada odlaže da popuni sastav te agencije. Šta misliš zašto – dok ne obezbedi sastav koji joj garantuje većinu u odlučivanju tog tela, a to ne bi bilo zgodno u vreme izborne kampanje jer tu spada i kontrola reklamnih minuta po partijama koje učestvuju u izborima. I biće tako, bar dok ne prođu izbori.

       E sad, ako ćeš da kažeš, pa zato im i ne verujem, moram da ti kažem da je od toga gore samo nepostojanje institucija, odnosno kad vlast uzupira kompetencije institucija, što onda vodi ka onome – Država, to sam ja. Dakle poenta je u jačanju državnih institucija a ne u njihovom negiranju.

Dragiša Čolić, 14.04.2016.