Otimačina na lokalu

5 septembra, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik

       4.9.2015. Večernji dnevnik RTS-a – Premijer Vučić primio američkog ambasadora Majkla Kirbija. Detalji razgovora naravno nisu saopšteni, ali je kao poenta istaknuta izjava gospodina Kirbija da u Srbiji postoje povoljni uslovi za strana ulaganja …

       Slučaj prvi – “Blic”, 4.9.2015. (istog dana): – FABRIKA KABLOVA U ZAJEČARU ZBOG EKOLOŠKE TAKSE OBUSTAVILA PROIZVODNJU, a u nastavku: “Zbog deset puta uvećane ekološke takse Fabrika kablova u Zaječaru juče zaustavila rad, a lokalni političari odgovornost svaljuju jedni na druge” – “Dok se vlasti glože, radnici ostaju na ulici”.

       Tekst koji sledi je deprimirajući – fabrika je uredno, po rešenjima nadležnih gradskih vlasti plaćala ekološku taksu u 2010, 2011, 2012 i 2013. – ukupno, 7.6 miliona dinara! Mašala! Ako svaka firma u Srbiji, proporcinalno svojoj veličini, plaća toliko po osnovu ekološke takse, mi bismo, ekološki, trebali da budemo najčistija zemlja na planeti – a gde smo u stvarnosti? Ili, gde su te pare!

       Međutim, ni tu nije poenta – 2014. godine, nova – naprednija vlast, unapređuje sistem naplate ekološke takse, pa u sklopu toga preispituje i šta je po tom pitanju radila prethodna gradska vlast i  zaključuje – retroaktivno, da je ekološka taksa koju je ta fabrika platila, morala da bude umesto 7,6 miliona – 76 miliona dinara! To je već ozbiljna cifra, tako da ono gore rečeno o zavidnom ekološkom standardu na bazi ekološke takse od 7,6 miliona postaje neuporedivo – više nam, na bazi ekologije, nema premca u svetu! Naravno, podaci o tome kako su utrošena sredstva naplaćene ekološke takse se ne saopštavaju, več samo – gradski budžet je oštećen!

       Zaključeno, učinjeno – fabrici je naloženo da plati novi retroaktivno utvrđeni ioznos, ali pošto fabrika te pare nema, račun je blokiran, fabrika je obustavila proizvodnju, 400 radnika je izašlo na ulicu – gde će kako stvari stoje tu i ostati, jer se ogorčeni vlasnici fabrike, strani investitori, “Gorenje” i “Štrabag”, spremaju da napuste Zaječar. Ko shvati, razumeće – na jednoj strani ptizivamo strane investitore i nudimo im i po 10.000 – naših para, para svih građana Srbije, a onda ih lokalna vlast otera!

       Lokalna vlast u Zaječaru se time ne uzbuđuje – važnije su stvari na pomolu. Izbori su na pragu, a u izbornoj kampanji je najvažnije ocrniti protivnika, jer dok se utvrdi istina, izbori su završeni, pobednik proglašen, a posle neka se utvrđuje ko je u pravu.

       Imaju li pomenuti gradski čelnici Zaječara iole pameti. Taman da je pomenuta naknadno utvrđena cifra ekološke takse i tačna, ne može se to činiti retroaktivno u stilu – priznajem samo sud svoje partije! A još važnije od toga – koliko je lokalna vlast od dolaska stranih investitora, pored ekološke takse od 7,6 miliona dinara, naplatila od fabrike kablova po osnovu ostalih poreza i dažbina, a ima ih, da ne nabrajam. Zadržimo se samo na porezima i doprinosima naplaćivanih tokom ovih godina po osnovu onih 400 zaposlenih radnika koji sada ostaju bez posla, dakle i lokalna vlast po osnovu prihoda po tom osnovu. Uzmimo da je prosečna zarada tih radnika negde oko 45.000 dinara neto, odnosno oko 75.000 dinara bruto, pri čemu ova razlika od 30.000 dinara predstavlja prihod lokalne vlasti po osnovu poreza i doprinosa na isplaćene zarade. Sumarna računica dalje kazuje da je samo po tom osnovu u posmatranom periodu od pet godina lokalna vlast za 400 zaposlenih radnika naplatila oko 720 miliona dinara. Tih para više nema, 400 radnika ostaju bez posla, 400 porodica bez srtedstava za život … Lokalnu vlast, već smo to konstatovali, ovo ne intetresuje, pa to i ne komentariše, jer važnije su stvari na pomolu, izbori su na pragu, treba osvojiti vlast, a kad je vlasti biće i para.

       Gospodine Kirbi, imate li Vi neki komentar na ovo. Premijera Vučića nećemo ni da pitamo, njegov komentar znamo – Neprijatno mi je da pričam koliko nam dobro ide.

* * *

       Povezana priča – Iz Londona, gde sam svojevremeno radio, pamtim jedan interesantan slučaj. Danima su me zvali poreski konsultanti i nudili pomoć kod obračuna i plaćanja poreza. Nepoverljiv, pogotovu zbog činjenice da su pozivi dolazili iz Inland Revenue – njihove poreske uprave, izbegavao sam koliko sam mogao i na kraju su došli. Bio sam jako zadovoljan savetima koje sam od njih dobio a najinteresantnije je to da oni u tom organu imaju dva paralelna sektora – jedan zadužen za beskompromisnu naplatu poreza i drugi – ovi što su došli kod mene, koji vode brigu da oni prvi ne preteraju u svojoj revnosti i ubiju koku koja nosi jaja. Fantastično! (iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA www.opancar.com)

Dragiša Čolić, 05.09.2015.