Jutro posle praznika rada. I ovaj 1. Maj smo proslavili na uobičajeni način – neradno. Putovanja, izveštaji sa autobuske stanice, Bubanj potoka, prvomajskih uranaka …

       Ministar rada i zapošljavanja Aleksandar Vulin je radio. Gde i šta, nemam pojma, ali vidim da RTS, javni servis u vlasništvu građana Srbije, ni u jednim vestima ne propušta da saopšti njegovu izjavu – Radnici u javnom sektoru nisu krivi za krizu u zemlji, dubiozu i velike dugove. To i kriza u Ukrajini su glavne vesti  dana. Radnicima ovog javnog servisa, koji se očigledno prepoznaju u ovoj izjavi, se to dopada – nisu oni krivi! A ko kaže da jesu. Nisu krivi ni oni, ni zaposleni u državnoj administraciji, ni zaposleni u elektrodistribuciji, ni zapopsleni u Srbijagasu, ni u Galenici, ni ostali zaposleni u javnom sektoru. Dakle krivi su oni drugi – radnici u privatnom sektoru. Može i tako da se shvati, naročito od strane onih na koje se ta izjava odnosi. Ja ne mislim da je Ministar Vulin tako mislio, ali – tako je ispalo.

       Pošto pretpostavljam da niko normalan, pa ni Ministar Vulin, ne smatra da su za onih 750.000 zaposlenih u javnom sektoru krivi oni u privatnom sektoru, moramo se ipak vratiti na javni sektor i konstatovati da je tu stanje katastrofalno, naročito u administraciji i da više nismo u stanju da polovinu budžeta izdvajamo za te troškove. Nemamo čak ni vremena za nekakve teoretske rasprave o tome ko je kriv – stvari su uglavnom poznate, a naš problem i jeste u tome što smo do sada o tome samo teoretisali, a nismo radili na otklanjanju uzroka. Tim više čudi pomenuta izjava novog ministra, koji, pretpostavljam, ne misli da ako je on na tom mestu nov, da treba iznova o tome da krene i nova diskusija.

       Predsednik Vlade mora da radi upravo onako kako je u svom podužem pristupnom ekspozeu i najavio. A otpora će biti, s tim mora da računa. Pritom, opasnije je otpor iz sopstvenih redova. Ne samo zato što je onaj drugi vidljiviji, već i zato što će sa većinom u Skupštini koju ima sa njim lakše izaći na kraj. On ne sme gajiti iluzije da su one hiljade novoprimljenih članova koje su, naročito uoči nedavnih izbora, kuljale ka SNS-u tu samo zato što su se naprasno zaljubili u tu stranku. Mnogo je onih koji su tu zato jer su očekivali neku dobrobit od toga – od funkcije do zaposlenja, a Predsednik Vlade je, kako proizilazi iz ekspozea, odluičio da menja dosadašnju praksu. To se odnosi i na dosta dosadašnjih istaknutih članova koji kod podele karata nisu dobili ono što su očekivali. Setimo se samo Vladimira Cvijana, Olivera Antića … Ne mislim da je Aleksanfdar Vulin, jedan od njih – on je dobio i više od onoga što je verovatno i sam mogao očekivati. I takvi su opasni, jer svojom demagogijom unose zabune.

DC,  03.05.2014.