Politika je kurva …

septembar 8, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Oj svijetla majska zoro

Majko naša Crna Goro

Sinovi smo tvog stijenja

I čuvari tvog poštenja …

       Verovatno prepoznajete stihove – kažu izmenjene verzije himne Crne Gore jer se u njoj Srbi više ne pominju, pošto verovatno niste sreli Crnogorca, a mnogo ih je u ovoj našoj od svih izjebanoj Srbiji, koji ih naizust ne zna, naročito onaj deo gde se govori o crnogorskom poštenju.

A ovih dana su, kako pišu podgoričke Vijesti, a prenosi Blic, na sajtu Predsedničke biblioteke i muzeja Bila Klintona postavjeni neki dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koji govore o šurovanju Crne Gore sa Amerikom, pre i posle bombardovanja, dakle u vreme kada smo sa  tom potonjom samostalnom i ponosnom državom još uvek bili “dva oka u glavi”.

Prema tim dokumentima Crnoj Gori su Amerikanci samo u fiskalnoj 1999. godini – godini bombardovanja, platili po raznim osnovima 55 miliona dolara – 55 Miliona dolara! Malo li je, ako se ima u vidu da Crna Gora ima nešto više od 500.000 stanovnika. Sada ih je verovatno nešto više, ali biće ih i mnogo više, ako se ima u vidu potencijal Šiptara – njihove nove braće kojima ubrzano zamenjaju onemoćale Srbe.

Ako se prisetimo da je bombardovanje zajedničke nam države SRJ, trajalo od marta do juna te godine, proizilazi da su Crnoj Gori ti novci plaćeni zbog učešća u ratu – na čijoj strani, u pomenutim dokumentima se ne govori, ali se ističu zasluge predsednika Mila Đukanovića:

„Želio bih da se zahvalim takođe i predsedniku Crne Gore Đukanoviću, koji je ovde večeras sa nama, za sve što su uradili da zaštitite demokratiju i toleranciju neophodnu da se ona razvije. Uz vašu pomoć, i stalan oprez, možemo jednom za svagda dokazati da su Evropa i sloboda sinonimi – piše u njegovom govoru od 21. juna 1999.“ (iz pozdravnog govora Bila Klintona održanog u čast slovenačkog predsenika Milana kučana). Da podsetim, bombardovanje je okončano 9. Juna, a proizilazi da je Kučan – u prisustvu Mila Đukanovića kao počasnog gosta, bio u poseti Americi već 21. Juna!

Posebno je interesantan i deo dokumenta u kome se pominje neophodnost bombardovanja i nekih ciljeva u Crnoj Gori:

  • „Navodi se i da je uoči početka bombardovanja NATO 1999, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berget pripremio dokument koji se tiče vojnih operacija na Kosovu, a u kojem je za Olbrajt bio namijenjen deo o Crnoj Gori.“
  • „Šta se može učiniti da se minimiziraju političke posledice vazdušnih napada u Crnoj Gori na predsednika Đukanovića – piše u dokumentu iz marta sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti.“
  • „U dokumentu se pominju verzije napada na SRJ u kojem bi prvobitni paket vazdušnih napada (Faza I) bio fokusiran na integrisane sisteme vazdušne odbrane u Srbiji i u Crnoj Gori”.
  • “Napad na integrisane sisteme vazdušne odbrane uključuje u slučaju nužde napade u Crnoj Gori. Već smo upozorili predsednika Đukanovića da će to verovatno biti slučaj – stoji u dokumentu od 20. Marta”.

(Sve prema gore pomenutim napisima – Podgoričke Vijesti koje prenosi Blic).

Pošteno! Nema tu šta više da se doda.

* * *

Pre neki dan imali smo priliku da vidimo emisiju HRT (Hrvatska radio-televizija) „Latinica“ u kojoj je gostovao Milo Đukanović – glavni čuvar poštenja o kojem se govori u gore citiranoj himni Crne gore:

  • Gospodine Đukanoviću, šta imate od nekretnina – Ništa, odgovara spremno Milo, gledajući u plafon kao naš „Milo“ u helikopter koji je neprijavljeno nadletao vazdušni prostor baš u momentu kad je na jednoj konferenciji za štampu odgovarao na pitanja opozicije, da bi posle te dramske pauze Milo dodao – Naravno, ako se pod tim ne podrazumeva stan u kome stanujem.
  • A koliko imate ušteđevine, pita dalje uporni Aleksandar Stanković – Nemam ušteđevine, odgovara Milo, ne trepnuvši.

Šta bi se drugo i očekivalo, od čoveka zaduženog za očuvanje poštenja u Crnoj Gori, evo već skoro trideset goddina. Nije se samo nama posrećilo da imamo sirotana za Predsednika.

* * *

Kad pomenuh njihovog Mila i našeg „Mila“, ima i sličnosti i razlika između njih. Milo je u tandemu sa zaboravljenim Momirom Bulatovićem, u Titovo vreme bio jedan od  najnaprednijih mladih komunista, dok je naš „Milo“, bio isto to kod Šešelja. Momir Bulatović je ostao komunista do kraja, pa je zato i zaboravljen, dok je Milo, sa pojavom demokratije iinstalirane na ovim prostorima početkom devedesetih godina bio mnogo fleksibilniji, kao i naš „Milo“, pa su tako njih dvojica postali ljubimci Zapada – zbog demokratije koju sprovode na ovim prostorima.

Milu još uvek dobro ide, mada ga Tramp nešto zajebava, dok je ovaj naš posebno bio ljubimac Angele Merkel, sve dok mu tu ljubav nisu pokvarili Đilas, Janković, Jeremić i onaj pop sa Kosova Sava Janjić (u daljem tekstu: Žuti), koji su ga nešto opanjkali kod Angele, pa sad ona priča istu priču kao Žuti. I ne samo to, opanjkali su ga  i na Kosovu, pa mu sad oni ne daju ni da dođe tamo i lično objasni o čemu se tu radi. Kažu, ako dođe proćiće ko Marko Đurić – znate taj slučaj. Ma jok, pričaju koješta, prave pozorište, ići će on tamo – dovoljno je da Šiptarima neko telefonira i kaže da ne prave nova sranja sad kad se stvar bliži kraju. Ipak, činovnik Marko Đurić, za svaki slučaj, vrši pripreme za prenos uživo preko predajnika „Aco Srbine“.

* * *

Mnogo je tu još junaka te vrste, naročito onih nižeg, operativnog ranga. Ko bi ih sve pobrojao, ogrešiću se o nekog, pa da pomenem samo one koje jutros na televiziji primetih – Koštuničin portparol, Andrija Mladenović, zvani Rumenko, sedi do Vesića, dok Milan Ivanović, Vojin verni pratilac sa Kosova, objašnjava kako Srbi na Kosoovu vole Vučića, jer je on oduvek bio sa njima – ja se baš nešto ne sećam da je tamo bio i za vreme rata na Kosovu. Bio je opravdano odsutan zbog  rešavanja svog stambenog pitanja ovde u Beogradu.

Šta rekoh ono u naslovu – Politika je kurva! Da, naročito ako je kurve i vode. A da vas malo razveselim: Jeste li čuli koja je razlika između kurvi i kurvoštija – ovi drugi su veštiji.

Dragiša Čolić, 8.9.2018.