Nisam pisao neko vreme. Ko da piše kod ovolike muke koja nas je zadesila. Osećam se kao kad sam pisao za vreme bombardovanja.  Možda i gore, jer tamo smo za krivca imali „spoljnog neprijatelja“, a ovde – niti možeš da se lljutiš na Boga, niti na ove naše koji se natčovečanskim naporima bore sa podivljalom stihijom. Naravno, ne pada mi ni na pamet da to opisujem, jer ko bi to opisao bolje od slika, a toga je na sve strane …

       Ipak, ja bih o ovom drugom, o solidarnosti najpre. I odmah da odgovorim na ono obavezno, prethodno pitanje – a koliko si ti dao! Neću da vam kažem, jer što god bih rekao ne biste mi verovali, naročito ako kažem da sam nešto i dao, pa uzmimo, na primer, da nisam dao ništa. A Ceca dala dva miliona dinara, Bajatović još više – 2,2 miliona, mašala, više nego njegova firma „Srbijagas“ koja je dala 2 miliona dinara. To su oni najveći, druge da ne pominjem.

       Da se vratimo na moj slučaj – plaćao sam ovoj zemlji sve poreze, doprinose, komunalije … sve do pune starosne penzije. Potom sam se upisao u advokate i nastavio sve to iznova da plaćam. Napisao sam i neku knjigu – platio poreze … A da li Ceca plaća porez i, ako ga plaća – koliko? Ona je javna ličnost i ovaj narod, a naročito penzioneri, koji dva puta mesečno zakrče pošte da bi platili sve što treba da se plati, bi to trebali da znaju. Pominjem nju samo primera radi, jer se tako „namestilo“, možda je čak ona i izuzetak – ako je to slučaj i to bi trebalo da se zna, da bismo je razlikovali od onih drugih narodnih zabavljača, koji, kako reče jedna od njih, i to jedna od najpopularnijih, umetničkog imena „Seka Aleksić“ – Da! Plaćam porez, u Austriji, gde sam i prijavljena, jer tako „mnoge moje kolege rade“ – a ovde pevaju! Nagradno pitanje glasi – ko je ovoj zemlji donirao više – ja, ili pomenute umetnice?  I ne samo to – znate li koliko bi koštala reklama za ovo što je Ceca uplatila – više od toga!

       Ili, uzmimo slučaj mog omiljenog lika – Dušana Bajatovića, zvanog „znaš li draga ko je onaj dasa – to je Dule od Srbijegasa“. Štampa piše da ima mesečna primanja od oko tridesetak hiljada evra, a uplatio 2,2 miliona dinara. Ne piše koliko je prošle godine na svoja primanja platio poreza i ko kome sad tu duguje. Mogao bih o tim stvarima još mnogo da pišem – nisam ni dotakao listu naših poznatih „tajkuna“ koji ne plaćaju porez, ni one što ne plaćaju, pa čak i kradu struju, ali da vas ne zamaram. „Bogata smo mi zemlja“ – pisao sam o tome, sticajem okolnosti pre ovoga i ne znajući da će ova kataklizma da nas strefi.

       Na sreću, postoji i lepša strana solidarnosti – naši fudbaleri koji igraju u inostranstvu spontano se organizovali, skupili pare – nisu ni rekli koliko, reklama im nije važna, i poslali to u zemlju. A i oni plaćaju porez u inostranstvu, a uz to tamo i rade. Jedan od njihovih saigrača – Vinsent Kompani, Belgijanac, platio 12.000 eura – više od naših gore pomenutih rekordera! Njegovo ime treba da se objavi, iako ni njemu nije potrebna reklama – i fudbal igra dobro.

       A ima i ovakvih pojava – jedan od folk idola, umetničkog imena „Aca Lukas“, koji puni Arene, Sajmišta i ostale hale – pisao sam o tome prošli put, ne plaća nikom ništa, ni državi porez, ni svom menadžeru ugovorenu proviziju – kaže ovaj da mu na bazi ostvarenog prihoda u prošloj godini duguje 250.000 eura, a on valjda zna koliko su onda prošle godine i zaradili, izdao menice bez pokrića, pa ga ovaj tužio – i dobio spor, što znači da nije trač, na pitanje novinara da li on zna da je to krivično delo, odgovara – Ostavite sad ta pitanja u trenutku kad se zemlja nalazi u ovakvoj situaciji. Patriota, nema šta! Nažalost, slično odgovara i Predsednik države o čijoj je imovinskoj karti štampa pisala pre ove nesreće koja nas je zadesila, na pitanje da li on na tu imovinu plaća porez i koliko.  Ko je od koga tu prepisao odgovor – Aca Lukas od Predsednika ili obrnuto, ostaje da se vidi.

       A zašto o ovome sada pišem – nađoh jutros u štampi kakvu je obaloutvrdu izgradio Golubac. Kažu da tako nešto postoji samo u inostranstvu. Znam mnoge naše firme koje su gradile obaloutvrde po svetu, a sada su uglavnom bez posla. Golubac, koliko mi je poznato, nije bogata opština. Imaju tamo neki kamenolom i ne znam šta još. A izgradili to i sad mirno izazivaju Dunav, najveću od ovih podivljalih reka.

       Kažu – ovi drugi, ne Golubčani, nije se imalo para. Bilo bi interesantno znati, ponovo da pitam ono o čemu sam mnogo puta pisao, koliku je donaciju uplatio SPS – partijski vlasnik Galenike, Dunav osiguranja, Srbijegasa … A ako i oni kažu da nemaju pare, treba ih – ovog puta ozbiljno, pitati gde su pare tih firmi. A ne kao do sada – upela se prethodna ministarka za Energetiku da raskrinka i Srbijugas i Bajatovića, a završilo se – u novoj Vladi, tako što su ona i ministar saobraćaja zamenili mesta. Ovaj sadašnji ministar je iz SPS, time su konflikti otklonjeni, ovi će sada bolje sarađivati. Institut partijskog vlasništva je odoleo i ovog puta. Aferim! Bogata smo mi zemlja.

DC, 21.05.2014.