Postoji li odgovornost i za neznanje?

septembar 5, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

(Povodom teksta: „Ljig-Preljina kasni 40 dana – odgovaraće“ (Izvor: Tanjug, 15.08.2016.).

       “Razveselila“ me je izjava ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, koja je, prema navedenom tekstu, a povodom zakašnjenja u izvođenju radova na toj deonici Koridora 11, izjavila da je u prethodne dve nedelje imala nekoliko sastanaka ne samo sa izvođačima, već i s podizvođačima “i nadzorom koji je na toj deonici počeo da radi tek od februara ove godine”, a posebno onaj deo teksta gde Ministarka kaže „Ta deonica nije imala nadzor iako je ministarstvo upozoravalo da mora postojati nadzor. Izvestiću premijera Aleksandra Vučića o tome šta mislim da bi bio najbolji način da se ponese odgovornost.”

       Kao čovek koji je godinama radio na ugovaranju izvođenja investicionih radova, u zemlji i inostranstvu, za velike jugoslovenske firme Energoprojekt i Interexport (ne radim to više pa se ne preporučujem), da najpre odmah kažem ono najvažnije – Sve dok se ministri i Predsednici Vlade budu bavili građevinskom operativom, to će tako i biti, jer ovo o čemu Ministarka govori se precizno reguliše prethodno zaključenim ugovorom o izvođenju radova.

       Rekoh gore da sam se bavio izradom tih ugovora, pa da kažem i to da još nisam čuo da se ovakvi poslovi rade bez nadzornog organa. Postoji jako mnogo poslova koji spadaju u prava i obaveze nadzornog organa – ne bih da to ovde nabrajam, sve do overe situacija (obično mesečnih) o izvedenim radovima, na osnovu kojih se vrši plaćanje.

       A kad je reč o odgovornosti koju pominje Ministarka, postoji u građevinarstvu jedan termin poznat kod nas pod nazivom “klejmovanje” (od engleske reči claim zahtev), opet povezan sa ulogom nadzornog organa na gradilištu – nadzorni organ, a to je organ investitora, beleži svakog dana primedbe i zahteve i izvođača i investitora i ti se zahtevi razmatraju jednom nedeljno od strane komisije definisane ugovorom. Praksa, iz vremena kad sam se ja time bavio, pokazuje da se kroz ovaj vid praćenja na objektu može uštedeti ili izgubiti i do 10% od ugovorene cene radova.

       I sad vi recite kako je bilo moguće da se radovi izvode bez nadzornog organa, a njegovo imenovanje je obaveza investitora i kako ćemo mi sada da ostvarimo to obeštećenje za zakašnjenje u izvođenju radova. Izvođač će to jednostavno da pobija razlozima koji stoje na strani investitora, a arbitraža, pretpostavljam da je u pitanju neka medjunarodna arbitraža, neće svoju odluku zasnovati na onome što je Vučić rekao.

Uostalom kako je taj posao mogao uopšte da se radi bez stručnog nadzora ako je i prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji koji je ova vlast više puta menjala i dopunjavala stručni nadzor obavezan (član 153), da je nadležni ministar (ova ministarka) taj koji propisuje minimalni sadržaj nadzora (član 153a), a članom 202. propisano da će investitor koji ne  obezbedi vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta biti kažnjen za privredne prestup novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Kako će Ministarka i Premijer da između sebe raspodele ove kazne.

Dragiša Čolić, 05.09.2016.