Pustite tog čoveka iz zatvora a uhapsite onog ko je naložio njegovo hapšenje

septembar 1, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Pre neki dan sam pod naslovom „Uloga “društveno-sportskih radnika“ u upravama naših fudbalskih klubova“ pisao o hapšenju bivšeg fudbalera Crvene zvezde Nikole Mijailovića – čovek igrao fudbal u inostanstvu, zaradio neku paru, vratio se u zemlju i odlučio da zarađene pare uloži u neki biznis ovde, jer karijera fudbalera je kratka, od čega živeti dalje. Učestvovao na javno raspisanom tenderu za izgradnju akva-parka na Adi Ciganliji koji je raspisalo istoimeno javno (čitaj: državno) preduzeće „Ada Ciganlija“, dobio posao i započeo izgradnju. Izgradnja traje već nekih dve godine i Mijailović je do sada uložio tu oko dva miliona eura. A onda je Nadzorni odbor tog preduzeća zalključio da na toj lokaciji ne može da se gradi akva-park, jer je prema urbanističkom planu tu dozvoljena samo izgradnja privremenih objekata, što aakva-park svakako nije, pa je nesrećni investitor (domaći) uhapšen i još se nalazi u pritvoru – da ne utiče na svedoke i da ne ponovi izvršenje krivičnog dela!

       Na stranu to što, koliko je poznato, do sada niko nije uhapšen za ovu vrstu krivičnog dela, moglo bi se postaviti i sledeće pitanje: Ako imamo zakon o zaštiti stranih ulaganja, kojim se stranom investitoru garantuje ravnopravan tretman u odnosu na domaće investitore, nije li vreme da se donese i Zakon o zaštiti domaćih investitora u odnosu na strane investitore, ne samo zato što u konkretnom slučaju strani investitor ne bi ni u ludilu bio uhapšen, već i zbog toga što smo svedoci uhodane prakse da se stranim investitorima daju svakojake beneficije na koje domaći investitori ne mogu da računaju – na primer, veliki novčani iznosi za svako novootvoreno radno mesto. Mogla bi se ta praksa napadati – pravno, i po već postojećem zakonodavstvu, na primer po osnovu nelojalne konkurencije, no da se vratimo na slučaj nesrećnog Nikole Mijailovića.

       Da li je taj čovek, pre učešća na javno raspisanom tenderu – a imamo i zakon o strogoj tenderskoj proceduri, trebao da kontroliše javno (državno) preduzeće koje je taj tender raspisalo? Da li je za propust koji je nadzorni organ tog javnog (državnog) preduzeća uočio tek nakon dve godine kada je realizacija objekta bila u punom jeku, kriv investitor koji je taj posao po tenderskim uslovima dobio ili to javno (državno) preduzeće koje je takav tender raspisalo i Nadzorni odbor tog javnog (državnog) preduzeća koje je taj propust uočilo tek nakon dve godine? Na koje to svedoke ovaj nesrećnik može da utiče – na one koji dve godine gledaju kako se taj objekat gradi ili građevinske inspektore koji dve godine ne vide da se taj objekat gradi mimo tenderskih uslova? Koje krivično delo tu može da bude ponovo učinjeno – da ako ostane na slobodi, izgradi krišom – bez uvida građevinskih inspektora, na istoj lokaciji još jedan akva park?

       Pustite tog čoveka iz zatvora, a uhapsite onog ko je naložio to hapšenja. A o naknadi štete koju će Nikola Mijailović ostvariti u sudskom postupku, kako za utrošena sredstva za izgradnju akva parka, tako i za neosnovano hapšenje – o tom potom. To će sve platiti građani Srbije.

Dragiša Čolić, 01.09.2016.