Gospodine Vučiću, evo mene opet. Pre neki dan sam Vas posredno pomenuo komentarišući ono ishitreno i nebulozno saopštenje SNS-a na reakciju Demokratske stranke povodom Vaših prethodno iznetih podataka o procentu smanjenog broja nezaposlenih u zemlji. U medejuvremenu, ispostavilo se da su oni iz DS-a bili u pravu, a saopštenja – ni Vas, ni Vaše stranke, nigde! E, vidite, to je razlika između jedne građanske partije kojoj bih ja želeo da pripadam i radikala. Zašto kriti, ja sam, do sada, budući da po vokaciji pripadam tzv. srednjoj građanskoj klasi, glasao za DS. Međutim, razočaran dešavanjima u toj partiji, za koje i dalje smatram da su najzaslužniji ona akademska zamlata Boris Tadić i njegova ekipa – koja, uzgred, evo i sada rovari po stranci i to uoči samih izbora, što će se katastrofalno odraziti i na njihove izborne rezultate, pokušavam da nađem alternativu. Ima nekih stvari koje mi se u ovome što radite dopadaju – a što Vas, na primer, razlikuje od Tomislava Nikolića kome nema leka, ali mi Vi ne dozvoljavate da Vam poverujem i napravim razliku između bivšeg radikala i jednog mladog preobraćenog političara koji be želeo da pridobije, makar za početak, i samo blagonaklonost onog dela društva, što gore nazvah građanskom klasom.

       Očekivao sam da ponovo izađete i obratite se javnosti – Žao mi je, oni iz DS-a su ovog puta bili u pravu, meni su dati krivi podaci (ne očekuje niko od Vas još i da lično prikupljate takve podatke) i ja vam se ovog puta izvinjavam. Nemate pojma, koliko biste nakon toga dobili pristalica i to onih pravih a ne onih koji ovih dana masovno kuljaju ka vašoj partiji, a sutra će – ko zna, opet koje kuda. Sve dok to ne primetim kod Vas, ja ću Vas, na žalost, i dalje smatrati radikalom – nešto slično, ka ono, onomad, slikanje ispred Skupštine sa ona dva džaka glasačkih listića, zajedno sa Tomislavom Nikolićem.

DC, 14.01.2014.