Priča o Đuki moleru

avgust 3, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       O čemu da piše „hroničar“ koji je jedno vreme bio odsutan. O glavnom od „kompletnih idiota“ iz beogradske vlasti koji je, kako javlja „Kurir“, pretukao svoju suprugu, koja je zatim protiv njega podnela krivičnu prijavu, a on potom, za uzvrat, protiv nje podneo protivtužbu za lažno prijavljivanje i pokušaj iznude – zvuči zaniljivo za široke rijaliti mase, ali ja ne volim da se mešam u tuđe bračne idile, sem što sam zabrinut da mi ne uhapse gradonačelnika kao onomad supruga one nesrećne glumice koja je čak svog supruga pokušala i da brani – ali zakon je zakon. Neće biti zgodno, čak i ako prođe sa nanogicom, kako takav da ide na predstojeći „New York open“.

       Jeste idiotski, ali da vidimo dalje – evo nečeg još boljeg – Seka (Aleksić) izliva zlatnu skulpturu svog stomaka (ima i slika). O ovome bi bilo dobro pisati – tu bih nakupio najviše „lajkova“, jer kao što je građanstvo redovno informisano ova poznata folk diva očekuje zlatnu prinovu. Ništa, pratićemo to i dalje. Ko zna mogu stvari da dobiju i neočekivani obrt pa da se i poreznici zainteresuju za ove zlatne perverzije, sem ako nisu zadovoljni sa nedavnim tumačenjem Ace Lukasa, datim u intervjuu jednom poznatom nedeljniku, da oni – pevači, pošteno plaćaju porez – u Nemačkoj, jer tamo kao što je poznato i žive – veći deo godine, dok ovde samo dolaze da pevaju narodu – veći deo godine.

       Koji mi je ….. Šta sam navalio na idiote. Ima li u ovoj zemlji čestitih ljudi. Ima, evo jedan se sam javlja: „Zbog svega što sam napisao jedva čekam da me napadnete. Svaki vas napad je odlikovanje za čestite ljude.“ (citat iz prve, ubuduće redovne kolumne u „Blicu“, Vladimira Đukanovića, narodnog poslanika i ćlana Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke, objavljene 26. Jula 2016. godine pod naslovom „Na pravoj liniji – Sladak život“, tako da od sada svakog četvrtka možete čitati ovog, po sopstvenom priznanju, čestitog ćoveka).

       Inače, kad smo već kod predstavljanja ove najnovije inicijative „Blica“ – da svakog dana čitamo odabrane kolumniste, zamerio bih redakciji tog lista što od sedam dana u nedelji od čestitih izabraše samo Vladimira Đukanovića, a svakako ih u vlasti ima još. Bilo bi, na primer, jako zanimljivo da bar jednom nedeljno čitamo Maju Gojković pod naslovom – Kako sam u pokušaju da postanem čestita čitavog života birala i evo konačno sam pronašla stranku svog života.

       Elem, da se vratim na, što bi Dragoljub Žarković rekao, narečenog Vladimira Đukanovića, poznatijeg pod konspirativnim partizanskim imenom – Đuka moler.

       Priča o Đuki moleru. Đuka moler je „terazijski Crnogorac“, danas ortodoksni velikosrbin, Šešeljev omladinac, pravnik po obrazovanju, započeo je svoju karijeru kao novinar (“Radikalski talasi”, dnevni list “Pravda”). Kažu da na televiziji “Kopernikus” vodi i emisiju “Na kafi sa Đukom” Nisam gledao pa ne mogu o tome da sudim, ne zato što ne pijem kafu, već zato što ne volim plagijate – gledao sam godinama u Londonu “Breakfast with Frost”, pa mi se ovo nije gledalo. Pored već pomenutih državno-partijskih funkcija – narodnog poslanika i ćlana Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Đuka je i član skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti, odbora za kulturu i informisanje i odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Blago nama, ima ga svuda pa kako da se čovek sa njim ne oseti ne samo slobodnim i bezbednim već i kulturno obrazovanim.

       No, ni to nije sve. Kako već priliči državnim funkcionerima imao je i funkciju “predsednika Državne lutrije Srbije” – šta god to značilo, ali je na to zaduženje podneo ostavku posle jedne nerazjašnjene noćne epizode u zgradi državne lutrije, povodom koje je, kada se to otkrilo, izjavio da je sa svojom ekipom krenuo u krečenje lutrije, što mu je inače pasija a nije stigao da to obavi u toku dana. Kasnije je izdato saopštenje da je ostavku podneo nakon stranačke odluke da se kadrovi odreknu duplih funkcija. Pošto je to obrazloženje bilo dovoljno i za tužilaštvo, slučaj je obustavljen a od svega je ostao samo nadimak, Djuka moler.

       I sad evo me ponovo na početku – Blic, četvrtak, 26. jul, 2016. godine, kolumna: Vladimir Đukanović „Na prvoj liniji – Sladak život“. Nije mi trebalo dugo da shvatim ko je tu na prvoj liniji a ko u ovoj zemlji vodi sladak život. To sam razumeo već iz prvog pasusa: „Oni svaki dan kukaju kako ih oholi Vučić sa hordom njegovih zlih saradnika ugnjetava, krši im ljudska prava, uvodi im cenzuru, a oni mučenici sve to jedva preživljavaju boreći se junački protiv demonskih sila tame. Toliko im je težak život u Vučićevom „ropstvu“ da su primorani da sede po vladinim komisijama i sami sebi pare da dodeljuju i to onoliko koliko im se prohte, tj. koliko zahvate, za projekte koje oni osmisle“. U jebote, gde to ima, kako je mene to omašilo. A ovi naši, tzv. opozicioni predstavnici u organima vlasti vode sladak život, sve naspram njega i njegovih, koji istureni na prvu borbenu liniju, pokušavaju da ih obuzdaju, ali ne vredi, otelo se to. Jedva čekam nove izbore, prelazim i ja u prvu liniju. I samo da znate – sve one druge što u ovoj zemlji vode sladak život treba ukinuti.

       Ima još – „Otuda, kao najpre poreski obveznik ove države, proveravan od svih mogućih struktura da li sam prikrio imovinu ili ne daj Bože utajio porez, imam puno pravo od ove države da zahtevam da uradi reviziju svih dosadašnjih projekata na koje smo kao društvo dali novac …“ Tako je i ja sam saglasan, jedva čekam sledeći četvrtak da čitam Đuku molera u nastavcima.

Dragiša Čolić, 03.08.2016.