Priča o kučetu

septembar 16, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Na sednici skupštinskog Odbora za pravosuđe održanoj pre dva dana, na dnevnom redu je bilo razmatranje godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2015. godinu. Zapravo, to je trebalo da bude predmet raymatranja, ali se, sudeći po izveštajima medija, o tome najmanje razgovaralo, a u raspravi su dominierala dva pitanja – zašto Zaštitnik građana, Saša Janković, nije lično došao da brani izveštaj već je to prepustio svom zameniku i hoće li se on na predstojećim prtedsedničkim izborima kandidovati za tu funkciju kao kandidat opozicije. Ništa nisu pomogla objašnjenja koja su se čula od opozicionih prtedstavnika da je Zaštitnik građana institucija, a ne njen predsednik kao pojedinac, ni objašnjenje predsednika Odbora, da je zamenik Zaštitnika građana ovlašćen da zastupa i taj izveštaj, a to se najbolje videlo iz stava Vjerice Radete, članice Odbora iz paraopozicione Radikalne stranke koja je rekla da ne prihvata takvo obrazloženje, jer zamenik ne može da odgovori na pitanje da li će Janković biti kandidat za predsednika Srbije, te da li je on političar ili zaštitnik građana.

       Ipak, prema izveštajima sa sednice, glavni izvođač performansa bio je Aleksandar Martinović, šef parlamentarne grupe SNS-a u Skupštini Srbije, koji na toj funkciji u novom sazivu sasvim uspešno zamenjuje neponovljivog Zorana Babića, prethodnog vršioca te funkcije. Možda je on na sednici i rekao nešto pametno što se odnosi na sam Izveštaj, ali o tome nismo obavešteni, ali su zato svi medeiji preneli njegovu izjavu da Zaštitnik građana nije došao na sednicu verovatno zbog toga, što mora da tvituje, šeta kuče, pa čak i da jede!

       Ne bi ta njegova izjava zavrednela toliku pažnju medija da se prema najnovijoj doktrini vladajuće Srpske napredne stranke u ovoj zemlji posebno ne cene samo oni koji rade 26 sati dnevno, ne idu u toalet i po 14 sati, pa valjda tako zauzeti ne stižu ni da šetaju svoje kučiće i da to isto nije pre neki dan u intervjuu za Kurir izneo i sam vođa lično, pa Martinović tu priliku nije želeo da propusti – ako vođa nema vremena da šeta kučiće, to ne znači da kučići ne treba da prate njega.

       Inače, Aleksandar Martinović je docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu na katedri za ustavno pravo, a kako smo svojevremeno obavešteni, on je – pored tog posla, i rekorder po broju funkcija (plaćenih) vezanih za njegove političke aktivnosti, a to pominjem zbog toga što te njegove funkcije datiraju od perioda od kada je kao bivši radikal prešao u Srpsku naprednu stranku.

       Bilo kako bilo, očito je da kod vladajuće koaliciije, kao i kod onih koji joj zvanično ili nezvanuično pripadaju, eventualna kandidatura Saše Jankovića kao kandidata udružene opozicije na predstojećim predsedničkim izborima već sada izaziva paniku, jer bi to sasvim sigurno predstavljalo ozbiljan udarac sadašnjoj vlasti i verovatno početak njenog kraja, kao što je bio slučaj i kada su oni došli na vlast. A njihove muke postaju još veće, jer ne znaju kako da postupaju sa tim problemom – ako bi Sašu Jankovića, u nastavku razmatranja podnetog Izveštaja na predstojećem skupštinskom zasedanju smenili sa funkcije Zaštitnika građana, što bi oni svakako želeli, to bi po njih moglo ispasti još gore, jer bi on tada poneo epitet i neke vrste žrtve, dobio dodatne pristalice, a time i otklonio svaku dilemu da li će se za tu funkciju kandidovati ili neće

 Dragiša Čolić, 16.09.2016.