Prema podacima koji se mogu naći u vikipediji, Srđan Tešin je srpski pisac, rođen 1971. godine, pretstavljen u brojnim domaćim i internacionalniim literalnim antologijama. U periodu od 1996. do 2013. godine objavio je 13 književnih naslova, a prevođen je na engleski, nemački, francuski, češki, albanski, poljski, mađarski, makedonski i slovenski jezik. Za svoj književni rad nagrađen je 2004. godine prestižnom nagradom „Borislav Pekić“, a 2010. godine i nagradom Društva književnika Vojvodine. Nisam pozvan da pišem o njegovom književnom opusu, a priznajem da ništa od toga nisam ni pročitao, ali smatram da ako su kompetentni to prepoznali da to ima i svoju težinu.

Srđan Tešin je i novinar. Uređivao je nedeljnik “Kikindske”, sarađivao u brojnim časopisima, a danas je i izdavač onlajn magazina “Plastelin” i Magazina “Severni bunker”. Sve je to do danas uradio čovek za svojih 42 godine života!

Do pre neki dan Srđan Tešin je bio i direktor Kulturnog centra u Kikindi. Više nije. Smenjen je od strane nove lokalne samouprave i raspoređen na novo radno mesto – domar!

Prvo što pada u oči je – da li je Srđan Tešin za svojih 42 godine, pored svega gore nabrojanog, stigao da izuči i neki zanat koji bi ga kvalifikovao da ubuduće u toj ustanovi može

da popravlja struju, brave, stolariju i obavlja druge majstorije. Za pretpostaviti je da nije, pa se postavlja pitanje čime će se baviti kvalifikovani majstori ako im ta mesta zauzimaju čak i pisci.

Da se razumemo, niko  Gospodinu Tešinu nije garantovao da će doveka obavljati poslove direktora te ustanove. Možda je od silnih obaveza koje sam na početku pomenuo te poslove i loše obavljao pa je u redu što je smenjen. Ali, zar je to moralo tako? U obrazloženju smene nije to pomenuto, već – da je on na tu funkciju svojevremeno došao zahvaljjući vezama sa DS-om, kad je ta partija došla na vlast! To navode lokalni funkcioneri SNS-a koji su sada osvojili vlast. Pa šta drugo ta partija danas radi širom zemlje? Hajde da se, za momenat, pomirimo i sa tom siuludom praksom koja nam toliko zla nanosi – da rukovodeća mesta zauzimaju ne oni stručni već partijski radnici one stranke koja je po koalicionom sporazumu tu ustanovu, firmu … dobila kao svoj partijski plen. Ali zar se pritom mora još i nipoštadavati ličnost čoveka!

Ja želim da verujem da je ono što radi i/ili pokušava da radi PPV opravdano i neophodno, te da su i ovakvi incidenti, pogotovu na terenu mogući. Ali šta ako to nisu incidenti, već politika. Uostalom, zar mu se to ne dešava i u najbližem okruženju. Nisu li njegovi mlađani jurišnici – instant akademci, Jovičić i Dr. Stefanović na sličan način izvršili i smenu vlasti u Beogradu. Gospodin Vučić mora da stvara svoj tim – ne može sve sam, ali ne na bazi slepe poslušnosti i odanosti onih koji se nadmeću čak i u metodama nametanja. Morao bi ponekad i da se oglasi tim povodom, pa ako treba i da im izvuče uši, jer ipak se prave stvari i maniri stiču u školi – onoj pravoj, a ne ovoj koja je sad u modi. U protivnom, na delu je opšta radikalizacija – povratak radikalskim korenima, a to smo već gledali.

P.S. Evo dok ovo pišem, slušam dnevnik RTS – DS negira podatke o porastu nezaposlenosti koje je saopštio SNS i za tu svoju tvrdnju iznosi i brojčane argument zasnovane na zvaničnim izveštajima statističkog zavoda. Odmah zatim sledi i saopštenje SNS-a o tome: – Žalosna je mržnja DS prema Srbiji! Pa kakve veze saopšteni podaci imaju veze sa mržnjom prema Srbiji! Oni su ili tačni ili nisu tačni i samo se argumentima mogu i pobijati, a ne ovakvim ofucalim frazama koji više štete nego koriste, izuzev ako nisu – svesno, populistički, namenjeni širokim narodnim masama u ovo predizborno vreme. Gospodine Vučiću na to sam mislio kad sam gore pomenuo ove moderne akademske građane.

D.C. 06.01.2014.