U današnjoj epizodi serije Ravna gora, ništa novo – četnici i dalje lutaju Srbijom u nadi da će zadobiti nove pristalice, te da će tako njihov pokret dobiti na širini. Dolazi i do prvih međusobnih čarki, pa se iz toga naziru pozitivni i negativni junaci serije, valjda kao osnova onoga što pisac ovim projektom hoće da kaže. Serija i dalje deluje razvučeno, stiče se utisak da je tek na početku, a nigde ne nađoh koliko će epizoda imati. Knjigu pod istoimenim nazivom scenariste, režisera i producenta Radoša Bajića, u izdanju firme Ringler Axel Springer, neću da čitam, jer plaši me da potom seriju dalje ne bih ni gledao.

Pažnju mi privlači naslov u “Blicu” – “Bajić nagrađen za Ravnu goru”. Valjda oni znaju kraj,  jer Ringler Axel Springer je i njihov izdavač. Ispade da sam bio samo delimično u pravu – oni očigledno znaju kraj i znaju da je kraj dobar, jer da ne znaju ne bi pisali o nagradi. A u intervjuu povodom pomenute nagrade Radoš Bajić za “Blic” kazuje – “Dok serija ulazi u završnicu (!) … očekivao sam burne reakcije … Dogodilo se ono što sam predviđao, a to je da će prvi ciklus “Ravne gore” biti jedan od najvažnijih globalnih događaja koji su obeležili 2013. godinu.” Ako je tako, pošteno je i da dobije nagradu. Iz teksta dalje saznajem da se radi o specijalnoj povelji za slobodu stvaralaštva u tumačenju novije srpske istorije. Jedino, što me i dalje zbumjuje, a ne nađoh u pomenutom članku – ko mu je dodelio tu nagradu. Ko shvati, razumeće!

D.C. 05.01.2014.