Raspad sistema – nadam se, ne i države!

april 5, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Ponovo o padu vojnog helikoptera

“Razgovor pilota i Kontrole leta – Posada je, kako piše u izveštaju (podvukao DC), pri povratku dobila informaciju od Kontrole leta da očekuju sletanje na aerodrom „Nikola Tesla“, a zatim je dva puta insistirala na tome da se sleti na VMA i tražila podatke o meteo situaciji:

–          Kontrola leta: Očekujemo sletanje na aerodrom „Nikola Tesla“.

–          Pilot: Destinacija nam je Banjički vis (VMA).

–          Kontrola leta: Mesto sletanja je aerodrom „Nikola Tesla“.

–          Pilot: Slećemo na Banjički vis (VMA), dostavite nam podatke o meteo situaciji.

–          Pilot, nakon dobijenih informacija: Zbog vidljivosti imaćemo problema da sletimo na Banjički vis (VMA), išli bismo na Batajnicu.

–          Kontrola: Nastavite prema Beogradu.

–          Pilot: Nastavljamo ka Banjičkom visu (VMA).

–          Kontrolor leta: Kompletan prihvat bebe organizovan je na aerodromu „Nikola Tesla“.

–          Pilot: Potvrđujem, dajte instrukcije za sletanje na aerodrom „Nikola Tesla“.

(Dnevni list „Kurir“ 5.4.2015. godine)

       Šta god mislio o tabloidnom novinarstvu, ja ne mogu da verujem da je iko razuman mogao da izmisli gore citirani razgovor između pilota i kontrole leta, iz prostog razloga što bi to po važećem krivičnom zakoniku predstavljalo ozbiljno krivično delo za koje je zaprećena kazna i do pet godina zatvora:

(1)      Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

(2)      Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

       Dakle, ako za moment odbacimo suludu pretpostavku da će neko zarad jedne neproverene vesti, tiraža ili čega god drugog da rizikuje ozbiljnu zatvorsku kaznu – ako je ipak tako, to je bar jednostavno jer crne kutije su još uvek tu, onda ostaje da je citirani razgovor između pilota helikoptera i kontrole leta verodostojan.

       E tu već stvari postaju složenije, bar kada je ovakva država u pitanju. U svim demokratskim zemljama sveta, a tvrdim i u svim zemljama Evropske unije, kamo smo se navodno uputili, pitanje bi bilo samo ko zbog ovog događaja, a naročito postupanja odgovornih u njemu, pada – odgovorni ministar (ministri), premijer, Vlada ili – ako se stvar toliko otela, čak i raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

       Da počnemo od ovog poslednjeg. Po Zakonu, to bi kod nas mogao da uradi Predsednik Republike – da li neko u ovoj zemlji veruje da bi naš Presednik to zaista i učinio!

       Premijer – Nedam Gašića i Lončara! Smenite mene, to vam je najlakše. I mene da su pitali, rekao bih – idite i spasite dete! Doduše, to je rekao na samom početku istrage i mada je malo verovatno da prava istina njemu već tada nije bila poznata, mogao bi da se izvuče tako što bi  rekao da tada to nije znao. Što se tiče onoga – Smenite mene, to vam je najlakše, to je izjava koja ne priliči jednom ozbiljnom premijeru, pa je ne bih dalje ni komentarisao, a što se tiče onoga “I mene da su pitali, rekao bih – idite i spasite dete!”, u pitanju je čista zamena teze – ko je i kada to pitanje uopšte i postavljao?!.

       Nažalost, počev od komisija koje su taj slučaj istraživale, do državnih zvaničnika koji su se do sada tim povodom javljali, samo se na toj tezi insistira i na tome grade  objašnjenja, dok se ona druga, prava, koja se nameće iz gore citiranog razgovora pilota i kontrole leta uopšte i ne pominje, pa ostaje utisak da je njima sve bilo jasno od samog početka, a sve ovo što se sada preduzima, preduzima se samo da se stvari zamagle i istraga usmeri u pogrešnom pravcu. Ne podseća li vas to na slučaj “Topčider”, kada su se ona dva gardista “međusobno poubijala”.

       Državno tužilaštvo, koje bi u ovom slučaju takođe trebalo da ima značajnu ulogu, je već poodavno preraslo u državno pravobranilaštvo, što se vidi iz poslednjih slučajeva – neovlašćeno prisluškivanje građana od strane vojske, prebijanje Premijerovog brata od strane žandarmerije, pa evo sada i ovaj slučaj – ustanovljena je praksa da svi izveštaji idu prtethodno na ocenu u tužilaštvo, pa se tek potom saopštavaju javnosti. Potom, po pravilu, sledi saopštenje da nema mesta daljem vođenju istrage. Na kraju dolazi, kućno ljubimče Vlade, koji sve to u svom listu ispegla i optuži “drugosrbijanske skotove” za pokušaj obaranja vlasti, Predsednika države, Predsednika Vlade i ostalih od strane nepatriotskih snaga kojih je u ovoj zemlji sve više za razliku od njih, pravih patriota.

       I, na kraju, sledi pitanje – Ima li nade za ovu državu? Trenutno ne, jer oni koji se danas nazivaju opozicijom su i najveći krivci za ovo što nas je snašlo. A možda i da, ali potrebno je mnogo više građanske hrabrosti. Pročitajte još jednom tekst Feđe Dimovića – Sloboda je hrabrost da se pogleda istini u oči. Imate ga i ovde na ovom mestu, a i na sajtu www.opancar.com link Opančarski dnevnik 2015.

Dragiša Čolić, 05.04.2015.