Na sreću, predsednik države je u subotu (rade i preko vikenda!), 3. novembra, 2007. godine saopštio naciji da je  među koalicionim partnerima postignut sporazum po tom za naciju sudbonosnom pitanju – izbori će biti raspisani pre 10. decembra, kao što je DS i zahtevao, ali će oni biti i održani ukoliko ne bude ugrožen teritorijalni integritet i celovitost zemlje! Bravo, kako se toga nisu ranije setili. Sad imamo još jedan jak adut za očuvanje Kosova. Pored onoga što smo u nedavno donetom Ustavu napisali da je Kosovo naše (prvi smo se setili!), sad je i predsednik države lično stavio i sebe i funkciju predsednika i sam izborni sistem u funkciju očuvanja Kosova. Koji će nam više i izbori ako izgubimo Kosovo! A pošto ga na Zapadu vole, ne verujem da će 10. decembra doći do otcepljenja Kosova, koje će tako i dalje ostati u sastavu Srbije. Opet sam ispao glup – ja mislio obrnuto, da bismo, ako bude ugrožen teritorijalni integritet zemlje, morali odmah da raspišemo vanredne izbore na svim nivoima i poteramo one koji su do toga doveli ili tome bar znatno doprineli.

       U čast napred navedenog istorijskog dogovora, do 8. novembra, za 4 (četiri) dana će biti rešena sva sporna pitanja povodom usvajanja sva četiri nedostajuća zakona za koje se u Vladi (čitaj – DSS-u) do juče tvrdilo da ne mogu biti doneti do kraja godine, te da je to, a ne nešto drugo, razlog što izbori ne mogu da budu raspisani do kraja ove godine. Time će istovremeno biti odblokiran i rad Parlamenta, pa nam se pruža šansa da u ponedeljak, 5. novembra, poslednjeg dana roka, bude ratifikovan sporazum o viznim olakšicama sa Evropskom unijom, te da se tog istog dana popodne, prekovremenim radom, to spakuje i pošalje Evropskom parlamentu na usvajanje, koji će svakako sutradan, 6. novembra, zadnjeg dana zasedanja, imajući u vidu objektivne srpske probleme, to usvojiti i tako omogućiti Srbima da manje čekaju ispred ambasada i lakše izađu u svet. A ako za to ne budu imali razumevanja – ua, Evropa!

* * *

       U sklopu pomenutog istorijskog dogovora jedino nije saopšteno da li će DSS podržati Borisa Tadića, a ne Tomu Nikolića na predsedničkim izborima. Tadić bi očigledno i dalje da bude predsednik, prepuštajući tako DSS-u da i dalje vlada Srbijom. A da je pameti, trebalo bi da rizikuje. Ovako, neće Voja da pristane na formiranje nove Vlade, pa Boris, u interesu spasavanja nacije, pristaje da Voja i dalje bude premijer. A ovaj, znajući da je Boris toliki patriota, neće da odustane ni od čega. Svaka mu čast, do juče sam mislio da Srbija od Kosovske bitke naovamo nije imala goreg državnika, a sad vidim da može i gore.

       A bilo bi normalno da je obrnuto – u skladu sa izbornom voljom građana. Da DS vodi državu, pa makar Voja bio i predsednik, ako ga narod izabere. Ovako ispada da, pošto Voja nije siguran da bi bio izabran za predsednika, a nečim mora da vlada, onda se podrazumeva da je to mesto premijera – što će Boris, u interesu formiranja Vlade, pardon nacije(!), prihvatiti, pa će tako i dalje izigravati englesku kraljicu i dovoditi sebe u situaciju da ga onaj rumenko – Andrija Mladenović, portparol DSS-a, upozorava da se ne meša u politiku.

Nastaviće se