RASPLET II (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Šesti deo) Nastavak 6

29 decembra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

       Nisam siguran da su oni iz DS-a i svesni ovoga o čemu pričam. Priznajem da je to bila moja politička opcija do poslednjih izbora za potpredsednike te stranke. Ako se dobro sećam, biralo se šest potpredsednika, od sedam kandidata. Gledam pre glasanja listu kandidata. Nemam ništa protiv bilo kog od njih pojedinačno, ali mi se ne dopada lista u celini. Jedini kandidat sa nekakvim realnim ekonomskim znanjem, što je svakako najznačajnije u sadašnjem trenutku, jeste Aleksandar Vlahović. Malo je to, razmišljam. Sutradan, čitam rezultate glasanja – Aleksandar Vlahović, ubedljivo poslednji, onaj što je otpao! Šutanovac i Vida Ognjenović, ubedljivo prvi! Da je za to glasalo kompletno članstvo, pa i da shvatim, takav nam je kolektivni nivo svesti, mada bi me i to zabrinulo. Ali to su glasovi Glavnog odbora, njih oko hiljadu, a član Glavnog odbora se ne postaje lako. Lakše je nekad bilo da postaneš član CK, nego danas član Glavnog odbora neke stranke. I naravno, nije mi bilo teško da presečem – ako je to pamet stranke kojoj dajem glasove, hvala lepo, bez mene – ko u kartama. S moje strane, toliko!

       Nemam ja ništa protiv Vide Ognjenović. Dobar je ona reditelj. Ali kakve ona veze ima sa politikom? Kakav je njen doprinos politici DS? Režira i dalje. Ne vidim da se mnogo meša u stranačke poslove, pa se postavlja pitanje što zauze mesto potpredsednika. Slično je i sa ostalima. A pomenutog Aleksandra Vlahovića nema nigde. Nije ga bilo ni kad su popunjavani resori u Vladi koji su pripali DS-u. Opet, razmišljam, možda je nešto zabrljao. Oni svakako imaju više informacija nego ja. Ali, ni to ne ide. Ako je tako, ne bi ga, valjda, ni kandidovali za mesto potpredsednika. U svakom slučaju, činjenica je da Đinđićevih kadrova tu nema. Izuzev  Slobodana Milosavljevića, koji je bio ministar i u Đinđićevoj Vladi. Potom, kad su svi otišli, on je postao predsednik Privredne komore Srbije! A kad je DS postao vodeća stranka demokratske koalicije (bar tako je trebalo da bude), eto ti njega odmah – ministar za poljoprivredu, što bi, s obzirom na to da je mesto ministra za privredu uzeo DSS, trebalo da bude jedan od značajnijih resora koji su pripali DS-u. Doduše, neki dan čuh da se pominje u vezi sa nekakvim sukobom interesa, ali je on to sve lepo u „Poligrafu“ objasnio. Radi se o bivšoj firmi u kojoj je on radio pre  navedenih funkcija. Onda je nekoliko bivših radnika te firme kupilo tu firmu – bilo jeftino, pa da ne propadne. On, naravno, nije u tome učestvovao, jer je u međuvremenu postao ministar, ali eto, to je slučajno čula njegova supruga, koja radi na televiziji, pa pazarila – da se nađe, tako da on sa tim nema nikakve veze. A to što je ta firma dobila neke značajne konsultantske poslove koji imaju veze sa finansiranjem iz budžeta, to je čista slučajnost, koja opet sa njim nema baš nikakve veze. Radi se očigledno o nekom opasnom all round igraču koji može da igra na svakom mestu u timu. U svakom slučaju moram da priznam da njemu više „stoji“ uloga poljoprivrednika nego privrednika, pa se čini da je bar tu kadrovska politika odigrala svoje.

 Nastaviće se