Biće da Rusi ipak nisu verovali da je to što se u Jugoslaviji desilo toliko ozbiljno, pa je Putin poslao Ivanova da lično vidi o čemu se tu zapravo radi. Izgleda da ovome nije dugo trebalo da shvati u čemu je stvar, pa je svojim pristalicama podelio par šamara i vratio se kući. Kako neki dan reče Gorica Gajević, popularna partizanka Mara – izgleda da nisu dobro radili sa bazom!

* * *

       Teško je opisati atmosferu nastalu posle svih ovih burnih dešavanja. Događaji pristižu jedan drugi. Mediji se trude da sve to zabeleže, prikažu. Čini se da u tome prednjače oni „novi“. To su oni koji su do juče apsolutno bili u službi režima, pa su se već istog dana transformisali za 180 stepeni. Čini se da su čak i u prednosti u odnosu na one druge, jer ovi „stari“ baš i nemaju mnogo čega da promene u svojoj uređivačkoj politici.

       Opasni su to procesi i prete da dovedu do novog jednoumlja koje bi moglo dovesti do sličnih efekata kao ono prethodno. Nema sumnje da su mnogi časni i profesionalni novinari i ostali medijski poslenici bili istinske žrtve politike prethodnog režima i oni treba da se vrate. Ali ne mogu se sa njima, bar ne u istoj ravni i sa istim argumentima, vratiti i svi drugi koji su bili nestali iz drugih ili sličnih razloga. Ne obratiti pažnju na to značilo bi jednostavno staviti znak jednakosti između svih njih. Nije isto biti aktivan protivnik nečemu ili pasivno pristajati na nešto, pa makar to bilo i iz opravdanih razloga. O onima koji mogu da igraju za sve ekipe, a oni se po pravilu najbrže i presvlače, ne treba ni trošiti reči, a veliki talasi mogu i takve da izbace.  Za utehu novinarima, ovo poslednje se ne odnosi samo na njihovu profesiju, a njihova nezahvalna uloga je i u tome da takve prepoznaju ne samo među sobom, već i u drugim sferama.

       Nisu naši mediji bili idealni ni u periodu koji je prethodio Miloševićevom. Nadam se da je ovo početak nekih novih stvarnih promena, ogromna je uloga medija u svemu tome, a za taj posao nije dovoljno samo biti častan i hteti, već i znati. Takva je uloga pravih novinara, sami su je odabrali, pa im je to i sudbina, bez obzira na to koliko je nezahvalna. Znaju oni to bolje da definišu od mene i ne sumnjam da će se za to i boriti.

       Neki znaci u tom pravcu se već ukazuju. NUNS – Nezavisno udruženje novinara, koje je to bilo i u prethodnom periodu, juče je s pravom odbilo, ako sam to dobro shvatio, spajanje sa UNS-om – Udruženjem novinara Srbije, na čijem je čelu do juče bio Aleksandar Komrakov, glavni i odgovorni urednik RTS-a! Biti član takvog udruženja značilo je bar pristajati, pa se to ne može porediti sa onim kroz šta su prolazili članovi NUNS-a. Bilo bi isto tako pogrešno i da se NUNS zatvori za one koji su spremni da se u jednom razumnom periodu diferencijacije pokažu i dokažu.

       Drugi primer je iz samog RTS-a. I tamo su oni pravi izgleda brzo shvatili da profesionalno novinarstvo mogu samo oni sami da uvedu, pa su u tom smislu izdali i određeno saopštenje koje ukazuje na to da njihova buduća uređivačka politika neće biti vođena na bazi ratnih zasluga. Normalno je to, jer rat se nastavlja. Čak i mnogo ozbiljniji od ovog prethodnog. Treba odbraniti ono što je osvojeno, a to je mnogo teško i zahteva puno i rada, znanja i poštenja. Jednostavnija je bila diferencijacija na bazi – za ili protiv Miloševića, od one koja neminovno tek sledi. Nisu ni svi heroji isti. Svakako da je bilo hrabro jurišati na Skupštinu i ti ljudi jesu heroji. Ali oni koji su potom poharali Skupštinu, to već više nisu. Ima u tome neke simbolike i za budućnost.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do polovine Decembra. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.