RASPLET (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Peti deo) – Nastavak 21

8 decembra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

       U pokušaju da nađe izlaz iz ovakve situacije, predsednik Koštunica je za utorak, 17. oktobar, najavio posetu Crnoj Gori. Povodom toga, odmah se oglasio Miodrag Vuković, zvani Miško, predsednik Izvršnog odbora DPS-a i savetnik predsednika Đukanovića za ustavna pitanja, koji je izjavio: „Buduća zajednica Crne Gore i Srbije treba da bude savez suverenih i međunarodno priznatih država.“

       Dalje, prema ovom visokom crnogorskom funkcioneru, to treba da bude neka vrsta ugovorne zajednice suverenih država – sa dve-tri zajedničke funkcije. Gospodin Vuković je takođe izjavio da Crna Gora još ima strpljenja da sačeka na stvaranje demokratske Srbije radi dogovora o takvoj zajednici. Demokratska Crna Gora čeka Srbiju koja tek treba da postane demokratska.

* * *

       Ako su to stavovi i zvanične Crne Gore, a sudeći po ponašanju, oni to i jesu, onda je jasno otkud sva ta zajebancija. No, da prethodno prokomentarišem stavove gospodina Vukovića, visokog  i uticajnog demokrate u vladajućoj, isto tako Demokratskoj partiji Crne Gore.

       Pre svega, u najmanju ruku je neprimereno da jedan visoki republički (pa makar sebe smatrao i državnim) zvaničnik, uoči posete šefa države u kojoj se Crna Gora još uvek nalazi, daje izjave koje prejudiciraju ishod glavne teme sastanka. Pa zbog čega onda predsednik uopšte i dolazi da o tome razgovara sa njima. U diplomatiji se koriste i takve metode, ali se to drugačije izvede. Obično se pusti da takvu vest plasira uticajno provladino glasilo – TV ili list, kakvih u Crnoj Gori, hvala Bogu, ima. Onda crnogorski državnici lepo prime predsednika, ispričaju se sa njim, mogu i da ostanu kod svojih stavova, sroči se zajedničko saopštenje o razgovorima i sve izgleda kulturno, a i diplomatski – bar kad su pravi državnici u pitanju. Ako mi gospodin Vuković to ne veruje, neka pita svog kolegu iz istog predsedničkog kabineta, gospodina Milana Roćena, savetnika za spoljnu politiku, koji je na pitanje novinara da prokomentariše predstojeći susret predsednika SRJ sa predsednikom Crne Gore, korektno i jednostavno izjavio da njemu ne pripada to pravo „jer su Srbija i Crna Gora još u jednoj državi“. To je što se tiče kulture i stila.

       A što se tiče onoga što je gospodin Vuković izjavio, stvari su još jasnije. Pre svega, proizilazi da Crna Gora ne priznaje da se u Srbiji – a bogami i u Jugoslaviji, dogodilo nešto što ceo svet vidi. Crna Gora, kao samoproverena demokratska tvorevina, i dalje strpljivo čeka da se u Srbiji dese demokratske promene. Ove koje su se desile ne priznaje, jer u njima nije učestvovala.

       Pošto sam sklon da verujem da ljudi od politike ipak nisu ni glupi ni slepi, bez obzira na to što tako ponekad izgleda, biće da je u pitanju nešto drugo. Biće da je bratska Crna Gora u krugu onih država koje su jednostavno prepadnute ovim što se desilo u Srbiji – Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija …. Zašto bi se pare koje su odvojene za stabilizaciju balkanskog regiona sada delile i na Jugoslaviju, bolje rečeno na Srbiju, i da još pri tom Jugoslavija bude nekakva centralna zemlja balkanskog regiona. Dok je Milošević bio na vlasti, bilo je fino – ne govorimo s njim i, što bi rekao Sead Memić Vajta, pičimo lepo bez njih. Nek nam se jave kad postanu demokratski, kao što mi već jesmo! U tim procesima mi ćemo da im „pomažemo“ tako da Bog poživi Miloševića i njegove što duže, a ako ga i pobijede – viđećemo!

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do polovine Decembra. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.