RASPLET (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Peti deo) – Nastavak 22

9 decembra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

       Gospodine Vukoviću, ja – za razliku od Vas, budući da nisam nikakav zvaničnik, imam pravo i da meditiram na temu onog što ste dalje rekli. Uzmite, na primer, da su to meditacije jednog običnog srpskog građanina koji se u ovoj Srbiji i rodio.

       Odmah da vam kažem, od 1945. godine do danas, mi nikada nismo bili ravnopravni. Vi ste imali Crnu Goru i Srbiju, a mi samo Srbiju. Vi ste se rađali u Crnoj Gori, dolazili ovde na školovanje i zaposlenje, dopalo vam se ovde, pa ste tu i ostajali. Generacije vaših su se ovde potom rađale i postajali ste veći Srbi od Srba. Svoje uže otadžbine – Crne Gore, razume se, niste se nikad odricali, pa ste bili i Crnogorci i Srbi ili Srbi i Crnogorci, kako vam je kad više odgovaralo. Kao većinska nacija, mi smo morali da vas pazimo i negujemo, takva su vremena bila, taman posla da smo se usudili da nešto o tome i kažemo. To bi bio najteži od svih grehova – atak na bratstvo-jedinstvo! Vi ste to vešto koristili, odomaćili se ovde, pozauzimali većinu rukovodećih funkcija, podobijali stanove, podovodili svoje, stvorili svoje klanove, vodili ovde srpsku politiku, … milina. Vremenom, i Srbija vam je postala domovina. Istovremeno, imali ste i svoju vikend domovinu – Crnu Goru. Može da bude i obrnuto, ali – što bi rekao Đorđe Balašević, princip je isti, sve su ostalo nijanse.

       Nisam baš siguran gde ima više Crnogoraca – u Crnoj Gori ili u Beogradu. On vam se posebno dopada – đe će, jado, pravi Crnogorac, no u Beograd. Ostala mesta vas manje interesuju.

       Nećete, možda, da mi kažete da vi Crnogorci niste doprineli ovoj lepoti koja je Srbiju snašla. Valjda vam je poznato da su čak i Miloševići Crnogorci. Bar tako se deklarišu – kad im odgovara. Dobro, vi ste sad postali demokrate, mi Srbi po vama još nismo, pa ste nam ostavili Miloševiće da se ovde akamo s njima. Zajednička država vas više ne interesuje. Ugovorna zajednica dve suverene države, sa najviše dve-tri zajedničke funkcije.

       Lepo, pošto je za brak potrebno dvoje, a jedan od njih je čvrsto odlučio da u tome dalje ne učestvuje, ne priliči ozbiljnim ljudima da se oko toga natežu. Razmotrićemo vašu ponudu o ugovornoj zajednici čim budemo imali vremena, jer trenutno imamo neka preča posla – treba da dovršimo ovo što smo započeli. A posle – biće ugovora. Sa svima koji budu hteli sa nama da ulaze u ugovorne odnose, pa i sa vama, ako vam to bude odgovaralo. Dakako – i ako nama to bude odgovaralo jer, nadam se, biće tu i mnogo prečih ugovora. U međuvremenu, doradite malo vašu ponudu. Ovaj „rambujevski“ koncept o uređenju budućih odnosa koji ste nam poslali nešto nam ne odgovara. Isuviše je jednostran i zasniva se na dosadašnjoj formuli 2:1. Crnogorci bi i dalje trebalo da imaju dve države, Crnu Goru i Srbiju, a mi samo jednu – Srbiju. Razume se, nama je i Srbija dovoljna, ali treba da vidimo šta ćemo sa Crnogorcima. Najbolje da bude svak’ na svome, a ako ne može tako, primenićemo princip reciprociteta, ili u prevodu – koliko od Titograda do Beograda, toliko od Beograda do Titograda. Na primer: ako Crnogorci budu mogli da imaju dvojno državljanstvo – crnogorsko i srpsko, onda bi i Srbi morali da imaju isto pravo, a ne da im, kao što je sada slučaj, za sticanje crnogorskog državljanstva postavljate uslov da su u Crnoj Gori već živeli deset godina. Dalje, ako Srbi budu imali pravo da stiču nepokretnosti u Crnoj Gori, onda bi, razume se, i Crnogorci mogli da imaju nepokretnosti u Srbiji. Po istom principu bi mogli da se urede i odnosi u oblasti boravka i zaposlenja – koliko Crnogoraca u Srbiji, toliko Srba u Crnoj Gori. Pošto ne verujem da će sa ove strane biti baš neko preterano interesovanje, plaši me da će konstantno postojati problem debalansa, pa ćemo taj problem morati posebno da rešavamo. Ali, o tom potom. Kad postoji obostrana volja, rešenje se nađe. Ima ovde podosta Crnogoraca koje bismo rado menjali i kao kvalifikovanu većinu – Miloševići, Bulatovići, Božovići, Draškovići, Krunići, Bojići … U svakom slučaju ne verujem da biste i ubuduće ovde mogli besplatno da se školujete, a onda da se vratite u Crnu Goru, odande vodite srpsku politiku, za vikend navratite u Beograd, pa i ovde vodite srpsku politiku koja vam je, izgleda, hobi. Probajte taj koncept  malo u okruženju. Ima tu još suverenih država, demokratskih kao što i vi već jeste – Hrvatska, Albanija, Bosna.

       U svakom slučaju ne bismo bili radi da i ubuduće sto hiljada crnogorskih bipatrida odlučuje o sudbini osam miliona srpskih monopatrida.

       Uzgred i jedna lična poruka. Razumećete je. Kod nas u Srbiji kažu – ‘il se ženi, ‘il tamburu kupi, jer u nešto udarati moraš. Poradite malo na sebi, venete, ne dopada mi se vaše lice. Nije valjda i kod vas u pitanju ono – ništa vam nije al’ leka vam nema.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do polovine Decembra. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.