Razgovor gnjuraca
10 decembra, 2014 u rubrici Opančarski dnevnik
Sinoć je na TV Pink 3 održana još jedna kontakt emisija posvećena protestu advokata i njihovoj obustavi rada koja traje već skoro tri meseca, što je dovelo do totalnog kolapsa pravosuđa. I, šta reći. Mislim da je i ova emisija više štetila nego koristila advokatima. Učestvovali su advokati Goran Petronijević, Vladimir Gajić i jedan treći, omanji, ne upamtih mu ime, a kažu da je i on advokat.
Elem, advokati su u pravu – to je opšti moto njihovog protesta, i to ne misle samo oni. Samo pre par dana je i Vladino telo – Savet za borbu protiv korupcije, u svom “Izveštaju o donošenju pravosudnih zakona i posledicama koje izazivaju”, više od šest strana posvetio setu zakona koji se odnose na javno beležništvo, počev od načina njihovog donošenja do posledica koje izazivaju, kako već danas, tako i mogućih posledica u njihovoj daljoj primeni. Sve to međutim nije bilo dovoljno onom trećem učesniku, advokatu, da ustvrdi nekompetentnost tog tela za davanje takvih ocena, pobrkavši usput to telo sa Agencijom za borbu protiv korupcije, koja je kao što je poznato regularno telo formirano od Skupštine, pa zatim – pod naletom neobuzdane strasti, da iznosi čak i nekakve slučajeve zloupotreba od strane te Agencije koje se odnose na obezbeđenje njihovog poslovnog prostora i sl., a sve to uz svesrdnu asistenciju voditelja Predraga Sarape – pustite čoveka da kaže to što hoće, čime je i on na najbolji način pokazao da je i njemu stalo do pravih razloga protesta advokata, taman koliko i do stanja ljudskih prava u Azerbejdžanu.
Druga teza na kojoj je onaj mali sinoć insistirao je bila da je Zakon o javnom beležništvu donet 2011. godine, da je tada na vlasti bila Demokratska stranka, da je Ministar pravde tada bio advokat, a da se advokati nisu bunili ni protiv tog ni protiv mnogih drugih zakona koji su u to vreme donošeni. Ako je kolega, mislio na Vladana Batića, koji jeste bio advokat, moram da primetim da je on umro krajem 2010. godine, a ako je mislio na Snežanu Malović, ona je bila advokat taman koliko i sadašnji ministar pravde Nikola Selaković, koga – uzgred, pomenuti kolega mnogo nahvali veoma ubedljivim argumentima – on je toliko bolji od Malovićke, pa taman da ništa i ne radi! Bravo kolega, takvi nam ministri trebaju, a možete misliti šta će tek da bude kad on proradi. Ima jedna američka kategorizacija kadrova po kombinaciji kriterijuma glup i vredan (Valuation of human resources), po kojoj se glup a lenj kotira mnogo bolje od glupog a vrednog, jer je ovaj poslednji mnogo produktivniji od onog prethodnog. Pročitajte to, može valjati i vama. I na kraju, dragi kolega, ne kaže se “kake” već “kakve”. To su reči sasvim različitog značenja. Kake su ono što ste vi sinoć radili na televiziji, a nije zgodno, čuće vas deca, ipak ste vi, kažu, advokat, još uvek, mada sudeći po vašem sinoćnom nastupu, vi se žestoko kandidujete za notara, što bi bilo bolje i za vas i za advokaturu.
Drugi učesnik, Goran Petronijević, danas poznati advokat, krivičar, član nedavno osnovane Unije krivičara, kako kaže – sekcije advokatske komore Srbije, poznat još iz vremena dok je bio sudija u procesu protiv Klintona i ostale bratije, je bio dobar – advokatski najubedljiviji, sudeći po kriterijumima prisutnih ukućana i komšija koji su me zdušno posle emisije pitali – pa što se vi i dalje bunite kad čovek kaže da vam je vraćeno ono što ste imali i po zakonu iz 2011. godine. E, vidite kolega Petronijeviću, to i jeste najveći problem, jer te emisije i imaju jedinu svrhu da animiraju javno mnjenje, a vi ste sinoć svesno ili nesvesno – ne pravda Vas jer najgore je malo znati o onome što pričate, izrekli goleme neistine. Po verziji iz 2011. godine trebalo je da se solemnizuju samo ugovori o prometu nepokretnosti koje zaključuju poslovno nesposobna lica, da bi to bilo izmenjeno 2013. godine tako što je brisano ono “poslovno nesposobna lica” pa ostalo da se to odnosi i na sve ostale ugovore o prometu nepokretnosti. I šta je to sada udovoljeno advokatima najnovijim izmenama tog zakona – da i advokati mogu da sačinjavaju te ugovore, ali da, sve jedno, moraju da odu kod notara da im on to solemnizuje – proveri, da li se uklapa u njegovu difolt formu propisanu od Ministartva. Mi pravnici, koji se bavimo ugovornim pravom, to od vajkada nazivamo “trafika forme” koje svako može da kupi i popuni, ali mnogo jeftinije nego kod notara, a kao advokat koji se bavi tim pravom (kao Vi krivicama) i u domaćem i spoljnotrgovinskom prometu – znate ono strane firme, spoljnotrgovinske arbitraže i tako to, tvrdim da ne postoje dva ista ugovora. Neću ovde o principu slobodne autonomije volje ugovornih strana kao vrhovnom principu obligacionog prava, a ni to ne bi bilo sve – pročitajte šta o tome misli i naš mladi kolega Borko Roglić, advokatski pripravnik, u današnjem prilogu na sajtu “protestadvokata” pod naslovom POGREŠAN UTISAK O ISPUNJENOSTI ZAHTEVA.
Kolega Petronijeviću, zastupali ste, nekorektno, još jednu stvar – mladi advokati moraju da rade, ne mogu da izdrže ovu obustavu rada. Vidite, u tome i jeste suština, ali ste Vi sa ovim što rekoste samo delimično u pravu. Ne samo mladi advokati, već i oni stariji koji su se bavili pravom koje im je sada uzeto i preneto notarima. Nisu tu samo ugovori o prometu nepokretnosti – to im je praktično uzeto još prošle godine donošenjem Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti. U pitanju je čitava oblat porodičnog i naslednog prava, vanparničnog postupka, prethodno izvršenja, čuli ste verovatno da je u završnoj fazi i izrada zakona o pružanju besplatne pravne pomoći … pa čime će advokati sutra da se bave? Ne mislim tu ni na Vas, ni na mene. Mislim na onih, recimo, 98% advokata. Oni su najžešći zagovornici nastavka protesta – i mlađi i stariji. Jeste da se ovo već treći mesec teško izdržava, ali je još važnije da to ne ostane trajno. Ja im se, pokušavajući da im pomognem, pridružujem – bilo bi korektno da to i Vi učinite.
Kad je reč o trećem učesniku, advokatu Vladimiru Gajiću – borio se koliko je mogao. U početku više, kasnije sve manje. Nije decidno pobijao navode Gorana Petronijevića o navodnoj ispunjenosti zahteva advokata nedavnim izmenama Zakona o javnom beležništvu, pa se kod neupućenih gledalaca stekao utisak da je ovaj u pravu. Za utehu može da mu posluži to da je ostavio najbolji utisak kod ženskog dela gledališta. A za nauk i njemu i svima drugima je da ubuduće gledaju i na kojoj televiziji učestvuju i ko su ostali učesnici, a pogotovu kad se i pored tri učesnika – advokata, može očekivati skor 2:1 – protiv advokata. Šta je se drugo moglo očekivati od Pinka pa i od voditelja Predraga Sarape, koji je očigledno tu našao uhlebljenje posle otpuštanja sa Studija B. Mogao je bar da se bolje pripremi za temu, jer evo već drugu nedelju uzastopno demonstrira totalno neznanje o temi koju vodi. U svakom slučaju, izgubio je pravo da ga, kao žrtvu, tretiramo u istoj ravni sa Oljom Bećković.
Šta reći na kraju – najbolja na terenu je bila lepa “notarka” koja je sve vreme primala preko telefona i uredno zapisivala – valjda pitanja gledalaca, al’ koja vajda kad je niko nije jebavao, ni nju ni gledaoce.
DC, 09.12.2014.