Dakle, prema Šešelju, radikali su za ustavni i zakonski put izlaska iz krize. Takav principijelni stav su zauzeli i povodom nedavnih događaja ispred Savezne skupštine, osudivši put i način na koji je narod naterao Miloševića da po drugi put uzastopno prizna izbornu krađu. Pitanja koja se ovih dana u vezi sa tim često postavljaju su – da li bi Milošević priznao rezultate izbora da nije bio suočen sa onako masovnom i jasno izraženom odlučnošću naroda, ili bi ostao kod dotadašnjeg stava „ustavnog i zakonskog izlaska iz krize“ po kome ovi izbori treba da budu poništeni? Da li bi policija u nastalim neredima žešće intervenisala – u skladu sa pravilima službe, dakle po Ustavu i zakonu, da prethodno nije bila prosto pregažena od naroda? Da li bi vojska ostala u kasarnama, ili bi pokušala, kako je prethodno upozoravao načelnik Generalštaba general Pavković, da spreči „protivustavno i protivzakonito preuzimanje vlasti na ulici“, da nije imala, na sreću, tačne procene o masovnosti i snazi narodnog bunta i da je Generalštab bio siguran da im vojska neće otkazati poslušnost.

       A kada su radikali konkretno u pitanju, da li je, po Šešelju, ustavni i zakonski put da Vlada, čiji je on potpredsednik, upravo za to resorno i zadužen, 11. oktobra, dva dana po prekinutom zasedanju Republičkog parlamenta, u vreme najžešćih razgovora o izlasku iz krize – u kojima on neće da učestvuje, ukine sve donete uredbe o ograničenju cena. Pa tako hleb istog dana sa pet poskupi na jedanaest dinara, ulje sa jedanaest na sedamdeset, gradski prevoz sa tri na deset dinara i tako redom, što je, naravno, izazvalo haos i revolt naroda. Da ovaj suludi potez bude i kurvinski, postarala se sama Vlada. Računajući na neupućenost ugroženih, postarali su se da proture priče u stilu – eto vam nove vlasti koju ste dobili. Očekivani efekat je postignut – u brojnim kontakt emisijama kojih je tih dana bilo na televiziji, oni isti građani koji su masovno izlazili na proteste, postavljali su predstavnicima DOS-a uglavnom ista pitanja – kako sa platom od 70 maraka da prehranim porodicu. Ovi su se ubili objašnjavajući da oni to nisu uradili, da te stvari još uvek nisu pod njihovom kontrolom i sl. No, sudeći po pitanjima te vrste koja su i dalje pljuštala, efekti tih objašnjenja nisu bili toliko efikasni, jer izgleda da onaj ko nema hleba baš i nema toliko vremena da sedi ispred televizora.

       Kada je, posle izvesnog vremena, krivac konačno prozvan da objasni razloge izazvanog haosa, Šešelj je – u stilu novokomponovanog legaliste, jednostavno izjavio: „Pošto Vlada više nema kontrolu u državi, što bi kontrolisala i cene! Ni te donete uredbe nisu bile u skladu sa zakonom, pa ih je Vlada – koja je sada odlučila da radi po zakonu, jednostavno ukinula. Vlada donela, Vlada i ukinula – prosto!“

* * *

      Mnogo je primera namernog izazivanja haosa i pozivanja na zakonitost bilo ovih dana upravo od onih koji su do juče „legalno“ krali. Posebno po preduzećima, bankama, čak i u Narodnoj banci Jugoslavije, Carini i drugim državnim institucijama. Oni zatečeni „legalisti“ su hteli pošto-poto tu da ostanu još malo, dok ne budu legalno smenjeni – da završe započeto, da iznesu još malo para, da podele još po koji stan, makar samo da srede papire i uklone tragove.

       Doskora svemogući Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, razrešen je dužnosti u prisustvu mašine za seckanje papira, upravo u momentu kad je naložio da mu se ta mašina donese u kabinet. Zahvaljujući tome, kasnije smo saznali i kome je direktor Carine delio skupocena kola oduzeta u carinskom postupku, a i ona koja su jednostavno na ulici oduzimana od građana – dok se ne izvrši provera papira.

       Uvek nestašna Borka Vučić, doajen jugoslovenskih bankara poslednjih decenija, pošto je bila smenjena, poželela je jednog vikenda – u jedan sat iza pola noći, da još malo radi. Pokušala je da uđe u zgradu, pa pošto je obezbeđenje nije pustilo, ubrzo se vratila sa petnaestak naoružanih pratilaca koji su savladali obezbeđenje i omogućili Borkici da još nešto oposli u svom bivšem kabinetu – tek toliko da je želja mine.

 Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do polovine Decembra. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.