Po preduzećima je takođe bilo uzbudljivih borbi sa dosta napada, kontranapada, zauzimanja, gubljenja i ponovnog preuzimanja osvojenih teritorija. Bilo je i zanimljivih događaja, a da sve to ne bi bilo i tužno i sumorno, pobrinuli su se Mirkovci – do kraja odani sledbenici Mirka Marjanovića, predsednika Srpske vlade. Za neupućene, ovaj uvaženi gospodin je istovremeno i generalni direktor spoljnotrgovinske firme „Progres“ u Beogradu. Da – nisam pogrešio! Može to kod nas, čak je i praksa – većina visokih funkcionera ima i svoja preduzeća, privatna ili društvena svejedno, na isto se svodi.

       Dakle, petak veče, počeo vikend, već je prilično kasno, umoran sam od svih ovih događanja. Po navici, pred spavanje, vrtim još jednom „daljinac“ da vidim da nema negde još nečeg zanimljivog na televiziji. Zaustavim se na TV Palmi – preko celog ekrana najava saopštenja rukovodstva „Progresa“. Aj’ da vidim o čemu se radi, mora da je nešto zanimljivo – i beše!

       Pojavljuju se dva lika. Jedan od njih, Slobodan Nastić, v. d. generalnog direktora. Šta je ovo, da nije ovaj balvan smenio Mirka! Međutim, gospodin Nastić ubrzo otklanja dilemu – nije on smenio Mirka, već je Mirko smenio sebe, a ovog, očito kao najsposobnijeg, postavio da mu čuva „Progres“. Novi direktor, uspravno i dostojanstveno, saopštava: „Zahvaljujući mudroj i sposobnoj politici našeg dugogodišnjeg direktora Mirka Marjanovića, „Progres“ je danas najbolja spoljnotrgovinska firma u Jugoslaviji. Za vreme sankcija koje su našoj zemlji neopravdano uvele NATO zemlje, mi smo i dalje uvozili gas i nesmetano poslovali po Rusijama, tako da sankcije nismo ni osetili. Imamo i najlepšu poslovnu zgradu u Evropi. „Progres“ je obdaren dobrim ljudima koji i dalje hoće da rade u korist sopstvenog hleba i neće dozvoliti da NATO in… ind … indotkrinirani“, pobedonosno pogodi iz sedme gospodin Nastić, „elementi u našoj kući ometaju naš dalji uspešni i poslovni razvoj.“

       Bilo je još, ali nisam sve uspeo da zapišem. Naravno, potom su i on i gospodin Dušan Tošković, predsednik Skupštine Kompanije „Progres“ detaljnije objasnili šta je pisac hteo da kaže. Ovaj drugi nije mnogo govorio, on se odmah složio sa onim što je direktor rekao, ali je i on oštro zamerio onim nezahvalnim ljudima u „Progresu“ koji rovare protiv rukovodstva, a i dalje primaju „identične plate“.

       Razgali me ovaj prilog, skoro se nisam tako slatko smejao. Ko sad da spava – ‘ajde malo da pozovem TV Palmu.  „Alo! Dobro veče. Mogu li da dobijem gospodina Vujovića.“ „Gospodin Vujović je upravo izašao.“ „Mogu li da dobijem dežurnog urednika?“ „Trenutak.“ „Dobro veče, ja sam vaš gledalac“, predstavim se lepo punim imenom i prezimenom. „Upravo sam gledao prilog o „Progresu“, pa me interesuje da li će to biti reprizirano, znate tema me jako interesuje, a propustio sam da pripremim video-rikorder da to usnimim.“  „Ne verujem“, kaže ozbiljno dežurni urednik, „toliko ovih dana imamo aktuelnih priloga, da je to teško izvodljivo.“ „Šteta“, odgovaram razočarano. Tu on već nešto posumnja u moje dobre namere, pa me upita: „A zašto Vas to toliko interesuje?“ „Nije bitno, da Vas ne zadržavam duže, mnogo mi se dopalo pa sam hteo da pozovem  društvo na piće, da im to pustim, da se malo razvesele, ali Vas molim da ovakve priloge češće puštate, po mogućstvu za vikend kao ovo sada, da se ljudi smeju, nedostaje nam to, a i više kazuje od bilo koje ozbiljne emisije.“

       Šteta je ako ovo niste videli. Na nekoliko mesta sam u ovoj knjizi pokušao da objasnim kako nastaje kadrovska piramida mediokriteta. Ovo je dobar primer za to.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do kraja godine. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.