Sudeći po rezultatima prethodnih izbora, kako na republičkom tako i na (beo)gradskom nivou,  DSS ne bi mogao da formira vlast ni u Barandi. Već smo zaboravili bisere kojima su nas zasipali akteri te nekada najperspektivnije demokratske stranke u Srbiji, koja je zahvaljujući svom autističnom vođi Vojislavu Koštunici, autoru traktata o sovama, praktično nestala sa političke scene. Međutim, zahvaljujući veleobrtu, a u izvedbi udruženih partnera vladajuće koalicije, vraćaju se – i to najpre u Beogradu, na opštu radost njegovih žitelja. Što reče svojevremeno Brana Crnčević, dok je bio pesnik: Ko da ne bude srećan, kad ih ovako vidi – sve moj do mojega. Ne bih ovog puta pojedinačno o članovima tog Organa. Dovoljno je reći da ih predvodi Nebojša Čović, uz svesrdnu pomoć Gorana Vesića, kao sive eminencije – ta mu je uloga od uvek bila najmilija, uhodani dvojac još iz rukovođenja fudbalskim klubom Crvena zvezda, što im, je koliko je poznato, bio prvi zajedniički poduhvat, po uspehu ravan njihovim prethodnim pojedinačnim akcijama – sve što su vodili ili u nečemu učestvovali – sjebali su!  Neću, ovde ni o onom Malom, što ih formalno vodi, iz bar dva razloga – prvo što o tom svom novom gradonačelniku ne znam ama baš ništa, a drugo ne smem da se zameram PPV-u, koji ga je, kako se priča, za tu funkciju i predložio. Neću ovde ni o onoj dami iz DS-a koja je najpre bila  unutra a onda uplašivši se takvog Organa iz njega pobegla.

Reč je o Andriji Mladenoviću, zvanom Rumenko, koji nas je svojevremeno uveseljavao sa pozicije portparola DSS-a, koga je eto takođe zapalo da nas rukovodi. A pre neki dan smo videli na televiziji i Vojinu drugaricu Sandru Rašković Ivić. Nije je bilo još od povratka iz Rima. Sove se vraćaju, treba neko o tome da obavesti i njihovog vođu.

D.C. 04.01.2014.