Rekonstrukcija – nastavak II
6 avgusta, 2013 u rubrici Kolumne
U poslu rekonstrukcije Vlade je samo na izgled došlo do predaha. U prvom krugu su predmet rekonstrukcije bili resorni ministri i bogami, nakupilo se za smenu njih 7-8. Podrazumeva se da u okviru tog prvog kruga odlaze i njihovi pomoćnici, državni sekretari, družbenice i družnenici – zavisno od toga ko šta voli, odnosno šta je voleo pa doveo.
Sad su u toku koaliciona i druga dogovaranja ko će da nasledi smenjene, jer taj posao, kako je najavljeno, treba da bude završen do kraja meseca. Potom je na redu rekonstrukcija pratećih ešalona po ministarstvima, raznim Vladinim agencijama, javnim preduzećima i drugim državnim i paradržavnim institucijama, jer i tu se nakupilo svega i svačega, pa bi trebalo da tu bude puno posla, jer to je ustvari prava rekonstrukcija. U protivnom, opet bi to mogla ispasti ona priča o Kurti i Murti.
Kad je reč o zamenama smenjenih ministara nema baš mnogo informacija, pa mi krajnje sumnjivo zvuči informacija da će Žarka Obradovića, dosadašnjeg Ministra prosvete, čija je smena tek i objavljena, zameniti “mladi lav” SPS-a Branko Ružić. To mi je krajnje neverovatno, jer, prvo, lavovi su za zoološki vrt a ne za prosvetu, a drugo taj mladi čovek treba prvo sebe da doškoluje, pa tek onda da se bavi školovanjem drugih. A od njegovih referenci za sada je poznata samo ona – volim Partizan, što priznaćete nije dovoljno za mesto ministra prosvete pa taman da svi u ovoj zemlji navijaju za Partizan, tako da bi to ustvari bila kontra rekonstrukcija, jer bi Kurta zamenio Murtu.
Mnogo ozbiljnije zvuči priča o Domeniku Štros Kanu, koji bi trebao da se pozabavi finansijama u ovoj zemlji, da napravi inventuru dugova, da ih prepakuje i naravno, valjda i to, da spreči njihov dalji rast, mada naravno to ne zavisi samo od ministra finansija. Pretpostavljam da je to mesto u pitanju, jer ne verujem da će bivši Predsednik međunarodnog monetarnog fonda i nesuđeni predsednički kandidat Francuske prihvatiti da bude pomoćnik nekom “Branku Ružiću”.
Ta vest je izazvala kontroverzne komentare. Počev od zabrinutog reportera B92, izvesnog Aleksandra, koji je na konferenciji za štampu u tom smislu postavio sijaset pitanja PPV-u, koji priznaje da je dovođenje ovog čoveka bila njegova ideja. Aleksandra naime brine, Dominikova moralno-politička podobnost, jer je opšte poznato da on poseduje višak testesterona te da u tom pogledu ne pravi pitanje, tako da bi to mogla biti opšta opasnost za ženski deo državnog establišmenta Srbije, a što mu se kako je poznato već osvetilo u životu – umesto da zameni Sarkozija na mestu predsednika Francuske, on u najboljem slučaju treba da zameni Dinkića na mestu Ministra finansija Srbije.
Moram da kažem da se meni ova ideja u principu dopada i voleo bih kad bi to postala praksa. Oduvek sam se pitao zašto su neke stvari u vođenju fudbala poželjne, a u vođenju privrede i države nisu. Ako neki Murinjo može da napravi rezultat, zašto ga ne angažovati, pa nek košta i skuplje – bitan je krajnji bilans.
A što se tiče njegovih drugih performansi, o tome nek razmišljaju pomenute dame i članovi glavnih odbora njihovih političkih stranaka. A valjda i one same raspolažu nekakvim sopstvenim sistemom samoodbrane, čim se u tom smislu ne oglašavaju. Slavica i dalje, krajnje neoprezno, svako jutro ide kod frizera. Jorgovanka je već rekonstruisala svoj stajling, ala velika matura, i mudro ćuti u stilu – doćićeš ti i sam kod guvernera. Najhrabrija je ispala Zorana Mihajlović, mimistarka energetike, koja je javno izjavila da ona nema ništa protiv Dominikovog angažovanja.
Ipak nije zgoreg upozoriti nadležne na onaj narodni vic – Idu Milojka i Radojko kroz šumu. Radojko počinje da začikava – Jel’ Milojka, el’ se ti plašiš. A čeg’ da se plašim odgovara Radojka – Vuci se ne bojim, a da s’ jebem znam.
A možda su ova upozorenja i bez osnova, jer poznato je – ko kreše zlo ne misli. Uostalom to nije ni uslov za prijem u Evropsku uniju. Berluskoni je do juče kreso sve živo. I dok je Italiji išlo niko ga nije dirao. Sad su tek nešto počeli da ga jure. Sarkozi i Karla Bruni su po tim pitanjima bili pobornici potpune demokratije. Ovaj sadašnji predsednik Francuske je u tom pogledu još slobodniji. Njega, njegovu bivšu i sadašnju suprugu, njihove prijatelje i prijateljice, ne možeš da nahvataš – ne zna se ko koga tu kreše. Priča se da Džon Apdajk, inspirisan njima, priprema novu verziju “Parova”, ovog puta sa više od četiri učesnika. Što se Britanaca tiče, tu bi smeo da se zakunem da njih te stvari ne interesuju. Još uvek se sećam jedne karikature iz vremena dok sam tamo živeo, koju je objavio tabloid “San” – Britanski turisti na letovanju u Španiji. Okolo sve vrvi, riba u jatima. A oni se narokali piva, legli na pesak, ogradili svoju teritoriju, poboli britansku zastavu i napisali – No, sex. We are British! Dobro, to je nekada tako bilo. Ne treba preterivati. Ova sadašnja, Ketrin Ešton, mi je krajnje sumnjiva. A i Dačić! Malo malo, pa ide u Brisel. O Angeli Merkel ne postoje podaci, tako da se ne zna da li ona još uvek upražnjava te stvari.
DC, 04.08.2013.