„Farma“ stil

6 avgusta, 2013 u rubrici Kolumne

Sedoh u nameri da nešto napišem, ali se više ne sećam šta to beše. Ili je to samo opravdanje da umesto toga opet kažem nešto o nečemu što upravo čuh u Pinkovim popodnevnim tv vestima – reč je naravno o Pinkovom serijalu pod nazivom „Smrdljive novine“ u produkciji onih istih koji su ovom narodu – kako se sami hvale, do nedavno, mesecima, od 0 – 24h, sedam dana u nedelji, prikazivali reality „show“ farma, program do bola nabijen svim onim najnižim u čoveku, toliko i u tolikoj meri da se zadah toga i dalje oseća.

Na žalost, a to se dalo i očekivati i to je ono što je i najopasnije, taj nadri famerski stil – jer farma je u svom izvornom značenju nešto lepo i prijatno za videti, kad jednom da svoje rezultate, potvrđene piplmetrima gledanosti, onda on počinje da biva i model ponašanja u životu, model odnosa i komunikacije među ljudi, prestaje da bude show i postaje stvarnost – uživo. O tome je ovde reč.

O tome šta je sve rečeno u Pinkovom omiljenom serijalu pod nazivom „Smrdljive novine“ ne bih da prepričavam – isuviše zaudara. Ima onih koji će to morati, jer im je to dužnost, da iščitaju od prve do poslednje epizode, a da bi ova današnja epizoda bila i poslednja, to bi morali da učine „odmah i sad“. Now!, što bi rekli Englezi.

A to što je rečeno su ne samo obične budalaštine, već ružne budalaštine prizemnog i prostog stila, infantilne do imbecilnosti, pisane u stilu – Kaži lađa ….. Zar Pink, ta regionalna medijska imperija, koja, fakat je, ne plaća porez, koliko god da je to, manje ili više od onoga što Blic u svojim napisima iznosi – a ko će, ako mediji, neće?, nema nekog boljeg ko će to sa čim se oni ne slažu, napisati bolje i serioznije. Nije li to najbolji dokaz da „farma“ uzima svoj danak – obraćam se svojoj publici, onoj istoj koja jedva čeka da počne farma 5. Oni će me najbolje razumeti i za mene najkompetentnije presuditi i daće bog da ih posle ove predstojeće farme – koja će biti još bolja od prethodne, bude još više. Ostali me ne interesuju.

Ja nemam ništa sa „Blicem“. U životu nikad nikog od tih „baba narikača“ nisam sreo – ni Svetozara Marjanovića, „gorostasa iz Kučeva koji se sa novinama sreo samo na kiosku, a ne zna ni da čita“, ni glavnog i odgovornog urednika tog lista „Vesu rakiju“ ni Đilasa „tapkaroša“ – otkud sad opet on u svemu ovome, i isto bih reagovao kad bi bilo obrnuto – kad bi „Blic“ pisao ovakve imbecilnosti o „Pinku“. U pitanju je stav. Građanski stav, ako nekome u ovoj zemlji to uopšte nešto znači.

Čitam i „Blic“, pa ponekad nađem i nešto što mi se stvarno dopadne. Ne znam koji su gabariti „gorostasa iz Kučeva koji se sa novinama sreo samo na kiosku“ ali njegove kolumne redovno čitam a jedna od njih mi se svojevremeno toliko dopala da sam je kompletnu citirao u ovim mojim crticama i predložio da se uvede posebna godišnja nagrada za minijaturu. A taj „gorostas iz Kučeva“ piše ovako:

Kad je neko pravnik, advokat, narodni poslanik bilo koje stranke, potom i predsednik Odbora za zakonodavstvo i ustavna pitanja Skupštine, onda se pretpostavlja da je reč o normalnom čoveku. Ali ovde je reč o Vladimiru Cvijanu.

Čovek sa tim imenom i prezimenom juče je u zgradi parlamenta Srbije delio letke na kojima su fotografije mojih kolega iz drugih novina Antonija Kovačevića i Vuka Vučurevića ispod kojih piše „Pažnja, pedofili“!

Čovek sa imenom i prezimenom Vladimir Cvijan ovaj skandalozni letak pravdao je time da su moje kolege pretile kako će uz tekst o provodu u Dubaiju objaviti i fotografije njegovog deteta. Oni je nisu objavili. On jeste. I fotografije i objašnjenje „Pažnja, pedofili“. To mu nije bilo dovoljno, već su njegovi aktivisti oblepili lecima okolinu redakcije u kojoj rade moje kolege, ali i kraj grada u kome žive.                  

Da bi neko bio budala, ne mu treba mnogo. Da bi neko bio čovek, nije dovoljno da ima ime i prezime. A da bi bio predstavnik naroda, i to u ime vladajuće SNS, mora da poseduje mnogo više od gorenavedenog. Zato je Vladimir Cvijan, štampajući ovakav letak pokazao da je čovek sa greškom.

Ali ovim letkom Cvijan je pokazao i da je greška za Skupštinu Srbije, za njen Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da je greška za advokaturu, greška za politiku u Srbiji, greška za Srpsku naprednu stranku. Ukoliko se niko od pomenutih ne ogradi od ovakvog čoveka, onda ćemo znati i da Cvijan nije sam. Znaćemo da je greška postala sistem“.

Pink još nisam citirao – a možda ću i morati.

DC, 03.08.2013.