Pozjmljeni vic: Kaze sin mami – tata je u dnevnoj sobi, hoce da skoci s prozora – Reci tati da sam mu ja nabila rogove a ne krila.

       Povodom izjave Borisa Tadića da bi i Dačić morao da snosi odgovornost kao ministar unutrašnjih poslova, ako je vrh policije smenjen zbog loših rezultata, oglasio se i Dačić sa tvrdnjom da je Tadić štitio vrh policije od promena.

       Bez ikakve želje da branim Tadića, ja bih bio poslednji koji bi to činio, jer i dalje o njemu mislim isto lno što sam rekao u knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA – da je on najobičnija politička zamlata, čovek od koje je sve ovo zapravo i počelo, dok on i dalje uporno o sebi misli sve najbolje. Da on iz nekih svojih umišljenih razloga nije po dolasku DS-a na vlast, 2008. godine, pružio ruku spasa SPS-u, ta partija bi i dalje životarila na ostacima “slave” kod preostalih pobornika SPS-a kojih je po prirodi stvari bivalo sve manje i manje, bilo zbog političkog otrtežnjenja, bilo zbog biološkog izumiranja. Pitanje je da li bi Dačić i uspeo da sačuva  lidersku poziciju unutar same partije, pod pritiskom ostataka stare tvrde struje – Mrkonjić, Obradović, Škundrić i drugi. Bilo kako bilo, Tadić je 2008. godine uzeo SPS za glavnog koalicionog partnera u formiranju vlasti, dao im pristojan broj resora sa svim onim što uz to ide – javna preduzeća preko kojih se ostvaruje glavni prihod partije, članstva u raznim upravnim i sličnim odborima preko kojih viđenije partijsko članstvo ostvaruje dodatne prihode, partijska zaposlenja preko kojih se namiruju partijski sledbenici nižeg ranga, a i Dačić lično je prošao sjajno – dobio je funkciju prvog potpredsednika vlade i resor policije gde mu je pružena prilika da među preostalim policijskim kadrovima iz vremena Miloševića gradi svoje struje i klanove. Bio je to politički uspeh kakav niko nije mogao očekivati i prilika za potpuni povratak SPS-a na političku kartu Srbije, što je Dačić veštom politikom u potpunosti i iskoristio.

       I onda su došli izbori 2008. godine. Svi se sećaju da je u pitanju bio prilično neizvestan iishod između DS i preobraženih radikala u liku SNS-a. Tadić se nije uzbuđivao, čak i da Nikolić pobedi na predsedničkim izborima, on će sa svojim novim koalicionim pratiocima na čelu sa SPS-om komotno formirati vlast. Međutim usledio je politički šok – SNS, koji ni danas nema svoj upravljački kadar, a tada su ga imali još manje, je SPS-u ponudio mnogo, više nego sebi samima, onoliko koliko im DS nikada ne bi mogao ponuditi i Dačić je ostavio Tadića i prešao kod Vučića, gde je dobio mesto premijera, pri čemu se Vučić zadovoljio mestom prvog potpredsednika Vlade. Bila je to politička preljuba par exselance, a Tadić je ispao rogonja par exselance. Tom društvu se hitno priključio i Dinkić, tako da se bivša DS-ova koalicija u potpunosti raspala, a time i nekadašnji DOS – Demokratska opozicija Srbije, koja je posle pobede nad Miloševićem formirala vlast na čelu sa Đinđićem. Ponovo je na vlasti garnitura iz devedesetih, s tom razlikom što je sada umesto ortodoksnih Miloševića i Šešelja vode mlađi i fleksibilniji Vučić i Dačić. A što se tiče opozicije, nje danas u Srbiji praktično i nema.

       Ako iole ima osnova poznata uzrečica da je politika kurva, onda je to Dačić demonstrirao na najubedljiviji način. Jeste da je Vučić sjajnom ponudom povukao fenomrenalni potez privukavši na svoju stranu Dačića, ali ostaje činjenica da bi retko ko učinio ono što je učinio Dačić – Da potopi svog spasioca.

       I sad da se vratimo na početak – itekako je Dačić odgovoran za sve ovo što se sad dešava u policiji. Šest godina je direktno rukovodio policijom. Ako zbog “mešanja” Tadića nije mogao efikasno da upravlja policijom sa mesta Ministra policije i potpredsednika Vlade, što nije to rekao tada a ne sada. A ko ga je ometao zadnje dve godine, da to ne čini sa mesta Ministra policije – opet, i mesta Predsednika Vlade. Koliko smo puta bili u prilici da čujemo da za sve što ne valja krivi prethodnu vlast, u kojoj je on bio jedan od najvažnijih šrafova.

       A što se tiće Tadića, počeo sam sa vicem, pa da tako i završim – Otišao Mujo u vojsku i posle nekog vremena pošalje pismo sa slikom – slikao se između dva konja, a u pismu napomena – Dragi moji evo šaljem vam i sliku – ja sam ovaj u sredini.

DC, 23.06.2014.