Samo kao upozorenje

avgust 21, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Ima ona stara priča o mlađem bratu koji se, da izvinete na izrazu, kurčio po kraju sve pričajući kako će one koji se tome protive srediti njegov stariji brat, koji je, jelte, mnogo opasan i sve je to trajalo tako dok ga jedan baja nije dohvatio i pošteno izdevetao. Prema legendi dalje, pojavio se i stariji brat i siledžiji koji se usudio da mu izlema mlađeg brata oštro zapretio – Pokušaj da to učiniš još jednom, što je onaj nedokazivi bukvalno i shvatio … I tako je to trajalo sve dok mlađi brat nije zavapio – Prestani, molim te, dalje da me braniš!

Plaaši me da bi najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na sastanku sa predstavnicima Srba iz regiona koji je održan 4. avgusta ove godine, o donošenju zajedničke Deklaracije Srbije i Republike Srpske o delovanju za opstanak srpske nacije i srpskog naroda mogla da predstavlja uvod u aktuelizaciju iste priče na ovim prostorima, jer ma koliko ono što u svom izveštaju o verskim slobodama u svetu navodi SAD – veličanje Nezavisne države Hrvatske (NDH), umanjivanje ustaških zločina i protivsrpska osećanja u Hrvatskoj u 2016. godini, deluje kao dobar povod donošenju takve deklaracije i dalje mislim da bi ispravniji put bio da takve ocene SAD kao subjekta od nesumnjivog uticaja i na Hrvatsku i na Srbiju posluže kao osnov za konkretne bilateralne razgovore obe strane o prevazilaženju tih pojava, ako treba i uz pomoć SAD kao autora takvih ocena.

Problem je međutim u tome što takav strpljiv dnevni bilateralni rad između država na prevazilaženju međusobnih problema, nema tako snažan odjek među onima koji to treba da čuju u odnosu na odjek koji izaziva već i sam nagoveštaj donošenja jedne takve deklaracije, ma koliko bi, na primer, za Srbe u Hrvatskoj daleko više značila odluka nadležnih hrvatskih organa o garantovanju upotrebe srpskog jezika u toj zemlji od bilo kakve deklaracije koju bi u tom smislu donela srpska strana, a izbori su na pragu i opšte je poznato da je nacionalno pitanje na ovom području – ne samo kod nas, oduvek bilo od ključnog značaj na ishod izbora.

A problem je i u tome što o karakteru te deklaracije, koja tek treba da bude doneta, ne misle isto ni njeni budući donosioci. Dok Vučić toj deklaraciji daje tonove dokumenta koji treba da posluži daljim nastojanjima na poboljšanju položaja Srba u regionu – ma šta se pod tim podrazumevalo, dotle Dodik ima u startu daleko radikalniji pristup koji ne isključuje ni soluciju davanja veće nezavisnosti Republici Srpskoj, koji – podrazumeva se, vodi i prisajedinjenju matici srpskoj, pogotovu ako bi krajnja odluka o statusu Kosova dala osnova za to.

A oni drugi subjekti u regionu, ka kojima bi takva rezolucija bila uperena, već tumače najavljenu deklaraciju onako kako to njima odgovara. Dok Hrvati za sada ćute, valjda i zbog gore pomenute lekcije koju su dobili od SAD – što ne znači da će se i oni kad to prođe oglasiti, dotle iz BIH već stižu uzavrele reakcije, od kojih bi ovde pomenuo samo onu koju kazuje akademik Muhamed Filipović – “Činjenica je historijska da je srpski narod uvijek sam sebe ugrožavao i to upravo na ovaj način. Nedavno su takvu Deklaraciju donijela Srpska akademija nauka i umjetnosti, 1939. takvu Deklaraciju je donio Srpski kulturni klub, sredinom 19. vijeka takvu deklaraciju donio je ministar Garašanin, a svaka od tih deklaracija je ustvari bila program agresije prema susjedima.”

I ma koliko ova izjava bila netačna – bar kad se radi o karakteru buduće deklaracije, ne može se sporiti da izjava ovog bosanskog akademika ima i te kakvu težinu tamo gde je saopštena, a to je već u startu suprotno onom što gore rekoh – metodu strpljivog dnevnog bilateralnog rada na prevazilaženju nacionalnih problema koji postoje među državama regiona.

A još ako tome dodamo i najnoviju odluku srpske strane o povlačenju svih zaposlenih u Ambasadi Srbije u Skoplju na hitne konsultacije u Beograd – mera koja prevazilazi i trenutne nesprazume između SAD i Rusije, a o čijim razlozima još uvek ništa ne znamo, stvari postaju još  ozbiljnije.

Dragiša Čolić, 21.8.2017.