Šampioni demagogije

maj 2, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Jutro posle praznika. Izveštaji po uhodanim klišeima. Podsećanje na 1886. godinu i radničke proteste u Čikagu, zatim obeležavanje tog događaja u svetu – ponegde čak i sukobi sa policijom, da bi se prešlo na obeležavanje tog praznika kod nas i ono najvažnije – prvomajski uranci, roštilj, pasulj, ređe prase, ražanj … Tradicija je u pitanju – nije svetsko, al’ naše je i lepo je, svi smo mi kroz to prošli.

       Organizacija infrastrukture je važna – odabrati najbolju lokaciju, po pravilu u šumi, prenoćiti u prirodi, ili uraniti – sve jedno, noći su hladne, valja organizovati bivak, šator ili šta već. Valja i po koju granu odseći, založiti vatru. Uz to ide i piće, ne ide bez toga … A tada se i najslađe zaspi ili krene kući … Apeli nadležnih na oprez ne pomažu uvek. Znamo to i iz iskustva.

       Beograd je jedan od retkih gradova koji ima i svoju komunalnu policiju, razvijenu. Za vreme ovog gradonaćelnika, Malog, sve veću, ali i njima je praznik, a i gradski saobraćaj u praznično vreme utihne pa nema ni neke preterane potrebe da se privode oni bez karte, da im se zavrću ruke, stavljaju lisice – onako, samo kao ispomoć, dok se ne predaju pravoj policiji, koja će već znati kako sa kriminalcima. A niko se nije setio da tu armiju policajaca zaposli po urancima – tek toliko, da se tu nađu, da vide da li je neko u šumi ostavio krš iza sebe, da li je ugasio vatru, da spreče požare, jer bilo je i toga – i ranije i sada.

       Sindikalni lideri su izašli iz ilegale – organizovali su radničke proteste, valja to za 1. Maj, praznik rada. Koji bi oni radnički tribuni bili kad bi to prevideli. Sutra već može, uobičajeno, ali danas nikako, ne! I videsmo i njih. Protesti radnika sve tanji, a njihovi lideri sve deblji. Mrtva trka između Čanka i Orbovića. Gabariti u skladu sa oskudicom, njihovom.

       Pojavio se i novi sindikat – sindikat zaposlenih u javnim službama i finansijskim organizacijama, ako sam dobro upamtio naziv. Ispravno, treba odbraniti stečene pozicije, jer svi ih gnjave, čak i neki tamo MMF! Vidi se da su i najveštiji, a tako mladi … Što da hodaju i da se zamaraju. Dogovorili okupljanje na sred Slavije, kod spomenika Dimitriju Tucoviću – poznatom borcu za radnička i socijalna prava. I radnici – oni što ih predvode Čanak i Orbović su se tamo uputili. Kad stigoše, ovi već tamo! Prvi se setili.

       I Vlada se odmara, sem Premijera, naravno. On ne spava, bdije. Od ministara, dežuran je samo Vulin – Ministar rada, socijalnog staranja i koječega još. On nastupa u stilu šampiona, k’o Rambo, televizija to beleži. I on se popravio – O čeg’ sit od tog’ i debeo, kažu u narodu. A nešto je i govorio, nisam upamtio. Mora da je nešto važno, pa ne bih da improvizujem, ali generalno – ostavio je na mene jači utisak od onih gore pomenutih. A znate li onu narodnu – Demagog je onaj ko ubeđuje ženu da se od tvrdog k…. dobija rak. On je, za mene, šampion ovogodišnjeg praznika rada.

Dragiša Čolić, 02.05.2015.