Ovo je moja televizija i ja na njoj mogu da objavljujem šta hoću! Tim rečima završava svoje obraćanje javnosti Željko Mitrović, vlasnik televizije Pink nakon sinoćne emisije, u kojoj su roditelji Predraga Gojkovića, ispričali svoje priče i izneli sumnje o smrti svog sina, koja se desila pre 22 godine, a vezuje se za pištolj Saše Jankovića, Zaštitnika građana. Sledi slika pomenutog gazda Željka, koja neodoljivo podseća na Sergeja Trifunovića u ulozi dede u reklami za čips.

       Da odmah kažem, ništa ne zameram nesrećnim roditeljima ni što su učestvovali u toj emisiji ni na onome što su ispričali. Oni sa tim bolom žive tolike godine i normalno je da imaju svoju priču, bila ona istinita ili ne, kao što je normalno da tu svoju priču i pričaju gde god im se za to ukaže prilika.

       U pitanju je nešto drugo. Radi se o pravosnažno zatvorenom slučaju pre više od 20 godina, koji država preko svojih službi bezbednosti pušta u javnost preko sebi odanih medija – Informer, Pink, potom ga blago podgreva izjavama Ministra unutrašnjih poslova, koji zatim “pod pritiskom javnosti” na sajtu MUP-a objavljuje dokumenta iz te posle toliko godina pravosnažno zatvorene istrage. A sve to u vreme kad se Zaštitnik građana u vršenju funkcije koja mu je poverena i zakonom definisana – kontrola vlasti, zamera toj istoj vlasti, uključujući tu i onog neprikosnovenog – Premijera, lično! A da po Zaštitnika građana zlo bude veće, neko ga vidi i kao ličnost koja bi mogla da stane na čelo razjedinjene opozicije u ovoj predizbornoj godini, u čemu vlast vidi po sebe i neposrednu opasnost.

U svemu tome nije bez značaja ni okolnost da u vreme tog nesrećnog događaja niko od sadašnje opozicije, za razliku od ovih na vlasti, nije tada učestvovao u vlasti, pa samim tim nije mogao ni da učestvuje u radnjama na kojima ovi aktuelni sada grade svoje teze o neptravilnostima u vođenju tadašnje istrage.

       Otvorite štampu i u njoj ćete nažalost svakog dana naići na desetine slučaja sa tragičnim posledicama. I zamislite sada koji bi to haos nastao kad bi svi ti slučajevi počeli da se tretiraju kao ovaj – da se istrage i suđenja sprovode preko medija, a ne tamo gde im je mesto – u tužilaštvu i sudnicama. Šta sprečava ovu vlast da, ako ima osnova – a iz načina kako ih protura u javnost, proizilazi da ima, da taj slučaj otvori u institucijama koje su za to nadležne, a ne ovako preko svojih Dragana J. Vučićevića i Željka Mitrovića, odnosno Informera i Pinka. Odgovor se sam nameće – ne interesuje aktuelnu vlast taj slučaj posebno a još manje da ga usmeri na pomenute institucije i time spreči dalje uznemiravanje javnosti. Naprotiv, njima odgovara suprotno, upravo ovako kako su i krenuli u predizbornoj godini, da raspale javno mnjenje i da dirigovanim istinama i poluistinama pridobiju njihove glasove. A naš narod – ogromna većina, je i neuk i nedovoljno obrazovan i svoju informisanost gradi upravo na takvim medijima. Razume se da se vlast time bruka i produbljuje odbojnost onog obrazovanijeg dela društva, ali to je zanemarljivo jer taj deo društva čiini ogromnu manjinu, čime se krug ove svesne igre zatvara.

       Da se vratimo na početak i gazda Željka. Ako je njemu i njegovoj televiziji poverena puna nacionalna frekvencija za emitovanje programa kao nacionalni resurs, onda ona njegova izjava da na svojoj televiziji može da objavljuje šta hoće ne stoji. Kad bi to tako bilo, producenti trenutno najpopularnijeg rijaliti programa “Parovi” bi u cilju još većeg povećanja gledanosti mogli da pođu i korak dalje od onoga što većinska populacija – i zaposlenih i nezaposlenih, gleda u kasne sate na tom programu. Niko naravno ne očekuje da će država i RRA zavesti red u toj oblasti, jer svako ima svoje razloge da sve ostane kako jeste, ali bi bar bilo za očekivati da država saradnju te vrste ne ostvaruje preko individua kao što su Dragan J. Vučićević i Željko Mitrović. A ako je ovaj poslednji zaista toliko posvećen istini, on bi najpre javnosti trebao da razjasni okolnosti pod kojima je nedavno u Hajatu nesrećno preminula predozirana devojka ćiji je on bio poslednji posetilac, da bi potom prilikom njene sahrane plakao i skakao po kovčegu, a ne da ovde montira slučaj kao u petparačkim komedijama – kao razlog za njegovo sinoćno opisano pojavljivanje na svojoj televiziji, odmah po završetku emisije u kojoj su nesrećni roditelji ispričali tužnu priču o smrti svog sina, bio je taj što se uoči te emisije pred njegovom televizijom okupila jedna grupa ljudi – njih desetak, koja je pokušala da spreči prikazivanje te emisije, pa je to njegov odgovor njima.

       Ostaje samo pitanje, kad stiže i da sastavi pomenuti govor i da ga snimi sa sve slikom onakvom kakvom je na početku opisah.

Dragiša Čolić, 01.05.2015.