Dugo nisam pisao o Oliveru Antiću, profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu, bivšem istaknutom članu Radikalne stranke, sada istaknutom članu Srpske napredne stranke,  savetniku Predsednika države i još ko zna koga i čega još – inače jednom od mojih najmilijih oipančara. Dakle taj opančar, kao što rekoh, savetuje Predsednika države,  a još je u onom drevnom vicu opisano da od toga boljeg posla nema, jer ako ti je onaj koga savetuješ glup – savetovao ga nesavetovao, isto mu se ’vata, a ako je pametan – tvoj mu savet i ne treba. A pošto je opšte poznato da naš predsednik nije glup (masterbirao je u rekordnom roku), proizilazi da mu njegovi saveti nisu ni potrebni. I umesto da bude zahvalan i da se svako jutro moli – dabogda se ne pomerio sa ovog mesta, on rešio da čuva i ona druga mesta – profesora i ispitivača, na kojima takođe ne radi, a prima platu. A da mu od tolikih poslova ne bi bilo dosadno, čovek seo i napisao knjigu, udžbenik za studente – Obligaciono pravo, ili u prevodu, pravo kojim se propisuju pravila o međusobnim pravima i obavezama u ugovornim odnosima između pravnih subjekata. Mašala! Ko će bolje od njega naučiti studente tim veštinama. I ne samo to. Propustivši da prijavi taj prihod, pokazao je zavidnu veštinu i u susednoj discipline – poreskom pravu!

       I sve bi to teklo divno i krasno, da se nije našla jedna nakurčena studentkinja – a kažu jedna od najboljih na fakultetu!, koja ga je tog 11. februara čekala da kod njega polaže, pa kako joj je dosadilo celodnevno uzaludno čekanje, ona se zaputila kod dekana i prijavila ga! Dekan pozvao našeg opančara i ljubazno mu objasnio slučaj, što je ovog jako razljutilo, jer on je baš tog dana brifofao Predsednika na temu – učite, učite i samo učite, nemojte to da radite pod starost, mnogo je teško, te da je uzimajući sve okolnosti u obzir i značaj političke pozicije koju on zauzima, ona – studentkinja, za njega beznačajna. Pod hitno joj je, tako ljut i neshvaćen, zakazao ispit, izdvojio deo svog dragocenog vremena i – oborio je. Pre toga, ona imala prosek 9,7!  Međutim, ni ona mu nije ostala dužna – zahtevala je da polaže pred komisijom – i položila. A potom je protiv našeg opančara podnela i krivičnu prijavu – za maltretiranje i diskriminaciju. Bravo koleginice! Ako se još budem bavio advokaturom kad diplomirate, rado bih Vas zaposlio kao pripravnika.

       I šta reći – neće naravno od te krivične prijave biti ništa, jer naš opančar je znaqčajna politička ličnost – i bitan, za razliku od drugih koji su nebitni.

DC, 08.04.2014.