Slučaj Avramović
7 juna, 2013 u rubrici Kolumne
Vest: Na Novom Beogradu ranjen Uroš Avramović – Toliko samo, jer građanstvo zna ko je Uroš Avramović, pa ćemo ga dalje oslovljavati sa U.A. Za one neupućene, U.A. navija za Zvezdu i jedan je od vođa njenih navijača – ogranak “Hijena”. Prema pisanju štampe, građanin U.A. je u nedelju, 2.6.2013., u ranim jutarnjim satima, navratio sa društvom u restoran Brodarac na Novom Beogradu, da se malo razonodi i zatražio od orkestra da svira njegovu muziku. Međutim, to što su oni svirali njemu se očito nije dopalo pa je zapucao po njima. Došlo je do gužve, tuče, umešalo se obezbeđenje i vlasnik restorana, zapucala je i druga strana – pištoljem građanina U.A. (obezbeđenje ne sme da ima svoj), pa je tako nesrećni U.A. upucan i to sopstvenim pištoljem.
Policija je brzo i efikasno odradila svoj deo posla. Očekuje se takođe brza i efikasna reakcija tužilaštva koje će u skladu sa uhodanom praksom zatražiti za napadače na građanina U.A. pritvor do 30 dana, a onda ….. polako. U međuvremenu građanin U.A. će se oporaviti. Moći će da ide i na utakmice i navija za svoj omiljeni klub. Za opisani incident ne mora mnogo da brine – ko zna kad će to doći na red. Piše u novinama da je policija protiv njega do sada podnela već 15 krivičnih prijava.
Za neupućene još jedna vest: “Avramovića i Velibora Dunjića Apelacioni sud u Beogradu je prošle godine pravosnažno osudio na četiri godine i dva meseca zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda Andreju Čoguriću na splavu “Kalipso” 2008. godine.” (Izvor: Serbian point 2.6.2013.).
Ne bih za ovu vest ni znao da me nije pozvao prijatelj – Alo, el’si ti još uvek advokat? Jesam, priznajem, kažem ja. I pročita mi, ovo gore. – Kaži mi kako je to moguće. Otkud oni u Brodarcu? A i ovaj Dunjić, znaš to ti je onaj što je nedavno tukao Čedu u Segedinu, a Segedin je u inostranstvu. Mogao je i da zbriše. Nemam pojma, kažem mu. E jebeš advokata, bolje piši! I ja evo pišem.
Sticajem okolnosti, zahvaljujući poslu, mnogo sam putovao. Gde sve nisam bio. Lutao sam i Za po Africi i po Aziji i naravno bivao sam i po kafanama – iza pola noći, a ne sećam se ni jednog sličnog incidenta, a nisu me ni domaćini upozoravali da takva opasnost preti, pa razmišljam kako će se ovi naši adeti odraziti na razvoj turizma u zemlji.
Živeo sam desetak godina i u Londonu, mnogo sam službenih večera imao po tamošnjim restoranima, naravno i iza pola noći. Nisam primetio da ni tamo postoje takvi adeti.
A sećam se i onog Titovog vremena. Živeli smo na Banovom brdu, u kući sa dvorištem. Imali smo samo jedan ključ od spoljnih vrata, onaj što se i običnim kalauzom može otvoriti, a nismo ni vrata zaključavali – da ne budim moje kad se kasno vratim. Nisam tada još išao po kafanama ali sam išao na igranke, utakmice, navijao za Zvezdu. U Beogradu nije bilo ni ubistava. Sećam se jednog – ubistva Točilovca u Carice Milice ulici, zbog švaleracije (toga je i tada bilo). Godinama se o tome pričalo. Ovo sada, ni dnevna ubistva ne možeš da popamtiš. Nije doduše bilo demokratije, kao danas, ali se nije pričalo ni da ima gladnih. Svi su uglavnom negde radili, imali pristojne plate, išli na more … Biće da sa našom demokratijom ipak nešto nije u redu. Plaši me da dolazi vreme – Menjam svoju demokratiju za bilo kakvo zaposlenje!
Kad pomenuh Tita, setih se jedne anegdote, ispričao mi moj frizer Joca – kaže da je Šešelj bio dobar student, pa kad je diplomirao, lično mu Tito uručio diplomu i čestitao, a ovaj mu uzvratio – Hvala majstore!
DC, 07.06.2013.