Rekoh negde napred da sam svojevremeno godinama nosio dres Partizana, doduše ne u fudbalu već u veslanju, pa time hoću unapred da eliminišem primedbe onih koji bi odmah rekli da se radi o nekom zlobniku s one strane brda. Nažalost, nisam više toliko privržen tom klubu, ne zbog kluba – tu se ništa nije promenilo, već zbog ljudi koji ga vode, a Duško Vujošević je na njegovom čelu, verovatno i zbog toga što danas za postavljenja na takva mesta važe neki drugi kriterijumi. I odmah da kažem – nije ništa bolje ni sa one druge strane brda.

       A neposredni povod za ovo što pišem je nedavna presuda Višeg suda u Beogradu koji je – u prvom stepenu, presudio da je stadion u Humskoj ulici vlasništvo Vojske Srbije, a ne Partizana. Presuda ko presuda, možda i nije ispravna, ali ovde svakako nije mesto da se o tome raspravlja. Nezadovoljna strana ima na nju pravo žalbe i da u njoj iznese svoje argumente – ako ih ima. A u te argumente svakako ne spadaju javne obznane tipa – dinamitom ću braniti Humsku, pozivi navijačima da mu se pridruže i slično, jer to su opasne stvari koje u najmanju ruku predstavljaju uznemiravanje javnog mnjenja sa nesagledivim posledicama, a to je istovremeno i poziv nadležnim organima da se time pozabave.

DC, 05.10.2013.