Već sam pisao o parekselans diplomatama, advokatima, sudijama …. Evo još jednog i to kapitalca. No, pre toga da objasnim nešto o terminologiji. Izraz kapitalac potiče od reči kapitalno, što znači nešto izuzetno značajno. Tako na primer, kad na reklami za pivo vidite onog  prekrasnog  jelena sa rasnim rogovima, jasno je da je u pitanju kapitalac. Kad upecate šarana od 5 kilograma i on bi se mogao računati u kapitalce. Za soma kapitalca je potrebno da ima bar 100 kilograma. Dakle stvar je sasvim relativna – od jelena do soma, i što se tiče vrste i što se tiče težine. Nešto kao u Kamasutri – od zeca do konja. Gde spadaju sudije, do sada nije normirano, pa ostaje da ih rangiramo po značaju. A predsednik Apelacionog suda bi po svim kriterijumima morao da spada u kapitalce.

E, takav jedan kapitalac, Novica Peković, je prema pisanju “Blica” od 18. Aprila 2013. godine, svojevremeno, kao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, od stranke kojoj je sudio u jednom krivičnom predmetu, kasnije, testamentom, u znak zahvalnosti, dobio polovinu stana i garaže u Beogradu. Novica se branio da za taj poklon nije ni znao, ali stoji činjenica da se nije ni bunio kad je za to saznao, pa je čak vodio, i dobio parnicu, protiv zakonskih naslednika poklonodavca, radi realizacije tog nenadanog poklona. Prema stanovištu tadašnjeg Visokog saveta sudstva, sudije ne smeju da primaju poklone, pa Novica, kao nedostojan za obavljanje sudijske funkcije tada nije prošao reizbor.

Tu je mogao da bude i kraj ove priče – Novica nije više sudija, ali stan je stan, može da ode u advokate i to bi bilo to, da se u međuvremenu nije promenila vlast, da nije izabran novi Visoki savet sudstva, da Ustavni sud – samo su oni ostali stari, nije poništio sve odluke prethodnog Visokog saveta sudstva, i sve sudije koje ranije nisu prošle reizbor – uključujući i one nedostojne koji su naknadno proglašeni dostojnim, vratio na posao.

Nova sudska vlast je iznova podelila i pravosudne funkcije i naravno, sasvim slučajno, te funkcije su uglavnom pripale onim sudijama koje ranije nisu bile reizabrane, bilo usled lošeg rada – neefikasnost ili mali broj potvrđenih presuda, bilo usled nedostojnosti za obavljanje sudijske funkcije, jer to su bila dva osnovna kriterijuma.

Tu je Novicu, junaka ove naše priče, opet nenadano poterala sreća, pa je ne samo ponovo postao sudija, već je postavljen i za Predsednika Apelacionog suda u Novom sadu.Sa tog mesta će Novica sada, naoružan i sopstvenim iskustvom o nepravdama koje su ga u životu pratile, da rukovodi radom ovog suda koji će rešavati o žalbama nezadovoljnih na prvostepene presude.

Ono prethodno nema veze. Novica je lepo objasnio da do danas nije dobio ništa od pripale mu zaostavštine, niti namerava da to i traži. Inače, izvršenje pravosudnih sudskih presuda može da  se traži u roku od deset godina, kada će Novica verovatno već biti  u penziji, pa Novica može i da se predomisli. To Novica nije objasnio, jer ga to niko nije ni pitao – a možda ga je neko i pitao, ali to nnije pisalo u “Blicu”.

Ova nevesala priča je pored Novice promovisala i brojne druge kapitalce – sve one koji na bazi opisanog, istog činjeničnog stanja, donose tako različite odluke.

DC, 21.04.2013.