Svojevremeno sam dosta putovao po Africi, pa mi je otuda ostao u sećanju jedan vic – Dobio tamo jedan naš čovek neku čudnu boljku, da izvinete, na onoj stvari. Pođe on kod doktora, belog, ovaj ga gleda, vrti glavom i kaže – Nažalost, ovde nema leka. To će morati da se seče. Čovek se uspaniči, požali se prijatelju i ovaj ga posavetuje – Ma nemaju ovi naši doktori pojma o tim bolestima. Idi ti lepo kod ovog njihovog vrača, on se bolje razume u te stvari, to je njihova domaća bolest. Čovek ga posluša i ode kod lokalnog vrača. Ovaj gleda i pita ga – Jesi li bio kod belog vrača? – Jesam, odgovori ovaj. – I šta ti je rekao, pita crni vrač. – Rekao mi je da će to morati da se seče! Vrač se nasmeja i reče – Pa on nema pojma. Što da se seče kad će to samo da otpadne.

       Ne znam zašto su me ovi nedavni događaji u SNS-u podsetili na tu priču, ali mi se čini da je Vučić dobro postupio. Što da isključuje Olivera Antića i Cvijana iz stranke i time ulazi u otvoren sukob sa Nikolićem, što bi neminovno dovelo do nekih unutrašnjih nesuglasica – jer Nikolić bi morao da brani svoje vojnike, a to bi moglo dovesti i do neke vrste rascepa unutar same stranke. Nešto slično smo nedavno imali unutar DS-a. Blagu podelu na Tadićevce i Đilasovce koja je u datom trenutku i eskalirala “uz pomoć prijatelja”. To bi opozicija jedva dočekala.

       Ovako – zakazao je unutar stranačke izbore, s neutralnom temom – Analiza rada stranačkih kadrova na javnim funkcijama. U okviru takve rasprave Cvijan i Antić će “sami da otpadnu”. Nikolić će naravno i dalje ostati predsednik države sa kompetencijama engleske kraljice, a po isteku mandata ne ostaje mu drugo do da ide u Bajčetinu i peče rakiju. Eventualno ga, kao i Tadića, mogu proglasiti i za počasnog predsednika stranke. Možda će dobiti i neki orden, ako pretekne materijala iz aktuelnog proizvodnog ciklusa tih odličja.

DC, 08.12.2013.