Tomini sinovi, Radomir i Branislav, su napustili ideju da dobrovoljno poruše svoje kuće – neki to zovu vikendice, podignute u savskom priobalju iz koga se Beorad snabdeva vodom za piće.

       Mali Siniša, beogradski gradonačelnik, zna da je na toj lokaciji zabranjena svaka gradnja, ali ne sme da naloži rušenje, jer ako se iskomplikuje onaj projekat “Beograd na vodi”, moglo bi ovo naselje da mu bude odgovarajuća alternativa. U tom cilju, mladi Nikolići su dobili i odgovarajuće državno obezbeđenje, koje budno prati da nekom zabludelom komunalcu ne padne na pamet suluda ideja da te objekte i poruši. Okolni stanari listom navijaju za ovaj državni projekat, jer znaju da su i njihovi objekti sigurni sve dok kuće Nikolića ostaju gde jesu.

       Mali Siniša ima drugačije objašnjenje, pravno, jer kao što je poznato, ovo je pravna država –  Ukoliko je podnet zahtev za legalizaciju, ni jedan objekat ne može da bude srušen dok se po tom zahtevu ne odluči. Nikolići imaju dokaz da su zahtev za legalizaciju podneli još pre osam meseci, ali u Skupštinu grada taj zahtev nije stigao – oni nemaju dokaz da je taj zahtev primljen, a ako nije primljen po njemu ne može ni da se postupa! Pred takvim činjeničnim stanjem, pravo staje, a kuće Nikolića ostaju gde jesu! Carski! Priča se da Tanja Miščević, naš glavni pregovarač sa Evropskom unijom, pred otvaranje pristupnih pregovora – a o vladavini prava će najpre biti reči, ovaj zamršeni pravni slučaj čuva kao svoj adut da pravo nema rešenja za sve životne situacije, a kao objašnjenje za mnoge nerešene slučajeve na čijem rešenju Evropska unija odavno insistira.

       Beogradu ostaje da se na vreme snalazi, jer ako se i na Savi pojave alge kao prošle godine u jezeru Vrutci iz koga se Užice snabdeva vodom, i on će morati da vodu dovodi sa Zlatibora.

 Dragiša Čolić, 23.08.2015.